“Jutarnji”: Ovo je poruka i Srbiji i Crnoj Gori da su neželjene, samo su Putin i Erdogan srećni

Tanjug/AP

Kao i puno puta dosad, arogantna hrvatska javnost nije se ni osvrnula na nedavni događaj koji je dobro potresao ono što zovemo “region”, piše Jutarnji list.

Radi se o odluci Evropskog saveta da se ne otvore pregovori o članstvu Severne Makedonije i Albanije. Odluci koja duboko kompromituje EU, kao instituciju kojoj se može verovati koliko i Donaldu Trampu, ali i odluci koja dovodi Hrvatsku u užasno neugodnu poziciju, piše autor teksta Robert Bajruši.

“Hteli ili ne – Hrvatska se nalazi u ‘regionu’, a potresi koji mogu uslediti jer je pseudoliberal Emanuel MaKron, kako bi pokazao da utiče na evropsku politiku, pogazio sva obećanja koja je EU dala Makedoncima i Albancima, možda se neće osetiti u Danskoj i Portugaliji, ali ovde sigurno hoće. Tek će se videti kakvog intenziteta”, navodi autor u tekstu na “Jutarnjem”.

Izgleda da se stide i vodeći evropski političari.

“Niste vi krivi, mi smo. Vi ste obavili svoj posao, mi svoj nismo”, poručio je građanima Albanije i Severne Makedonije predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

“Ja mislim da je to istorijska greška”, upozorio je Žan Klod Junker, koji se oprašta od dužnosti predsednika Evropske komisije.

Vladimir Putin i Tajip Redžep Erdogan moraju da budu srećni kada vide šta radi Evropska unija. Jer odbijanje Makedonije i Albanije ujedno je poruka Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Kosovu da su neželjeni.

To je legitimno, ali kakve će biti posledice?

“Ako nas neće Evropa, ima ko nas želi”, odgovoriće balkanski susedi Hrvatske. Zašto Srbija ne bi nastavila da uvozi rusko oružje i dopušta kineske investicije, usput dovodeći odnose s Kosovom na ivicu sukoba?

“Ko može sprečiti još čvršće povezivanje Republike Srpske i Srbije ili Albanije i Kosova, kao i dezintegraciju Makedonije i Bosne i Hercegovine. U takvim okolnostima, zašto Bošnjaci ne bi pohrlili u zagrljaj Turske, a Dragan Čović krenuo da obnavlja Herceg-Bosnu? I eto belaja, možda i reprize događaja iz devedesetih”, pita se i konstatuje autor teksta.