I reporter "Vesti" se uhvatio u kolo

Sreda veče, kiša u Melburnu i par automobila parkiranih ispred sale crkve Sveti Đorđe u Sent Albansu.

I dok neosvetljenost dvorišta može da vas zavara, u sali se čuje kolo i glas Desanke Dese Ogrizović:

– Jedan, dva, tri, desno, jedan dva levo, one, two, three right, one, two left…

Na pravom sam mestu! Naime, nedavno mi je jedan oglas privukao pažnju:

“Folklorna grupa Morava – seniori, ima časove folklora sredom od osam sati uveče, u sali crkve Sveti Đorđe u Sent Albansu. Pet dolara za dva sata igre i druženja, novi članovi su dobro došli“.

Pomislila sam, konačno prava stvar za mene.

Do pre tri godine, u upornom pokušaju da u Beogradu pronađem folklornu grupu, koja ima treninge za stariji uzrast, a početnike, morala sam da odustanem. A sada mi se konačno, u Melburnu, pružila prilika da se prisetim koraka koje sam učila kao dete.

Okupljeni seniori i njihov koreograf i učitelj Desa Ogrizović dočekali su me s osmehom na licu. I kako je trening bio u toku odmah je usledio poziv da im se pridružim. A društvo i muzika ne mogu da vas ostave ravnodušnim, i rado se hvatate u kolo.

U toku pauza imala sam prilike da upoznam ovu izuzetno zanimljivu grupu ljudi, koje je okupila ljubav prema igri, pesmi i želja za druženjem.

Desa Ogrizović (35) je počela da vežba grupu pre tri-četiri meseca.

– Kada je korona prošla i kada su svi počeli da rade, pitali su me da li bih mogla da nastavim da ih vodim. Inače, ja sam sa ovom ekipom igrala još od 2004. i ostala do danas – priča nam Desa.

Dodaje da je rođena u Australiji, a da joj je majka iz Srpca, blizu Banjaluke, a otac iz Osijeka, koji je došao u Melburn sa roditeljima 1969.

Desanka Ogrizović, koreograf Morave

I pored Dese, mnogi igrači su odavno stigli u Australiju. Nada Petković (66) je iz Vukovara stigla pre 24 godine zbog ratne situacije.

– Igram 12 godina i presrećna sam. U Hrvatskoj nikada nisam igrala, nisam znala ni levo ni desno, ali je ovde lepa atmosfera, kao kod kuće – veselo će Nada.

Sreten Spasojević je stigao u Australiju 1972. godine iz Loznice.

– Imam najviše godina od svih, svakako nisam student – smeje se Sreten, jedan od veterana folklornog društva Morava seniori, koji je ranije i nastupao na različitim festivalima.

– Najlepše na nastupu je kada na kraju igre dobiješ gromki aplauz. Zbog korone nismo nastupali dve godine, ali nastupaćemo čim bude neke zabave – zvanično će Sreten uz opasku da voli da igra i prosto obožava sve vezano za folklor.

Iako sam ranije čula da primaju strance, opet sam ostala iznenađena njihovim prisustvom.

Ipak, za Natalija Naren (51) sa Mauricijusa, koja je u Australiju došla 1988, teško može da se kaže da je stranac.

Njen bivši suprug je Srbin, bubnjar Milan Radojević, sa kojim ima sina od 28 godina i šestogodišnjeg unuka.

– Još 90-tih sam se obrela u kafani gde se svirala srpska muzika, videla kako se igra i poželela da nauči. I od tada do danas igram. U međuvremenu sam naučila da pevam i srpske pesme. Tako sam za nedelju dana naučila pesmu “Moje srce je violina“ – na odličnom srpskom priča Natalija, koju društvo iz milošte zove Naca.

Očigledno je njena ljubav prema srpskom kolu imala uticaja kada je te večeri prvi put sa svima igrao i Rađ Sagun (37), takođe, sa Mauricijusa.

– Prvi put sam na folkloru, a došao sam da bih probao nešto novo i kako bih upoznao nove kulture, a misli da je ovo dobar način – objasnio nam je Sagun i dodao da kao vizuelni tip treba mu da vidi korake dva do tri puta, kako bi ih odigrao.

– Ranije sam igrao sega, folklorni plesa sa Mauricijusa i brejkdens. Verujem da će dolaziti i narednih nedelja.

I Ejmi Marjanović (39) je tek krenula na folklor.

– Udata sam za Bosanca, Acu Marjanovića, već pet godina i imamo dvoje dece, od tri i četiri godine. Kako su deca krenula na folklor, rešila sam i ja da idem. Volim ovu kulturu, a i zabavno je, strastveno, i izuzetno je prijateljska atmosfera – sa osmehom će Ejmi.

Ejmi Marjanović

Pre dva meseca je krenula da igra folklor i Dušanka.

– Volim da igram, uzbudljivo je, upoznajem se sa našom kulturom i volim narod, moj narod – veselo će Dušanka, uz izvinjenje što njen srpski još nije napredovao toliko, pa je spremnija da priča na engleskom.

Prisutni me mole da svakako pomenem vrednog člana, koji je trenutno u Srbiji, ali redovno dolazi na probe, Mirjanu Čelić (40) iz Osijeka, koji igra već 12 godina.

Veterani su i Rabija Prošić, rođena u Bosni, koja je iz Hrvatske došla u Australiju 1998, kao i Jasmina Gordana Jovanović (66), koja je počela da igra pre 20 godina.

Sećaju se da su nastupali u Tasmaniji, dva do tri puta u Adelajdu i isto toliko u Sidneju.

I kao što Jasmina kaže da rado dolazi u Sent Albans, kako zbog druženja, tako i zbog fizičke vežbe, iz sličnih, zdravstvenih razloga na folklor dolazi i Momčilo Jeremić (68), koji je u Australiju došao 1971. iz Valjeva.

– Počeo sam da igram tek u 63 godini zbog zdravlja. Ranije sam bio oženjen Engleskinjom, ali sam se razveo i četiri godine posle razvoda sam krenuo redovno da dolazim na folklor. Imao sam visok pritisak i jedva sam hodao. Rešio sam da igram i sad mogu da hodam, a tako se dobro osećam kao da mi je 40 godina. Kada naučite da igrate videćete šta je zadovoljstvo, i uz muziku se ne umoriš. Znao sam pre korone, da igram kolo i četiri sata bez prestanka, a sad se polako vraćam u kondiciju – samouvereno će Momčilo.

Desa ističe da svi dobrodošli u seniorskoj grupi, od 18 godina do 80 i više.

– Ukoliko srce želi i noge mogu da rade, nema nikakve diskriminacije, svako je dobro došao – ističe Desa.

Druženje na festivalima
Momčilo Jeremić
Sreten Spasojević

Zahvalnica učitelju

– Nastupali smo na različitim festivalima i događajima kada nas je učio Slobodan Benđo, a vodio nas je preko deset godina. Zaista sam dosta toga od njega učila, i od pokojnog Jove, kod koga sam učila još kao tinejdžerka. Moj plan za seniorsku grupu je i da ubuduće nastupamo. Naravno, treba duže da vežbamo nego deca, ali to je moj plan – da se vratimo nastupima, isto kao što nas je Slobodan učio – kaže Desanka Ogrizović.

Morava s nekadašnjim učiteljem Slobodanom Benđom

Idol Lepa Lukić

I zaista, kad je Naca zapevala pesmu svoje kume, Lepe Lukić, ostali smo bez daha.

– Moj idol je Lepa Lukić. Posle prve naučila sam i mnoge druge pesme, a zahvaljući pesmama i srpski jezik. Kasnije sam upoznala Lepu i bila mi je kuma na krštenju 2006.– veselo će Natalija, koja igra u folkloru 18 godina.

Natalija Naren peva Lepinu pesmu “Srce je moje violina”

Ukusne poslastice

Gde je srpska muzika i kolo, tu je i posluženje! Ovog puta se za to pobrinula Blagica Jovanović (60).

– Razbolela sam se pre tri meseca, a do tada sam redovno dolazila. Nada se da čim se oporavim da će ponovo biti u prilici da igram – priča nam Blagica, dok nas služi kolačima, i dodaje da joj je drago da vidi da sve više ljudi dolazi na vežbe folklora.

Jasmina Jovanović, Dušanka Bekut – Smoult, Nada Petković, Blagica Jovanović i Radija Prošić (sleva)

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here