Kafane su od svog nastanka igrale vrlo važnu ulogu u srpskom društvu. Pri tom, ne misli se samo na hedonistički aspekt, koji danas preovladava, već i na kulturološku, sociološku pa i disidentsku dimenziju ove ustanove.
U kafani se jelo i pilo, slavilo i tugovalo, zaljubljivalo i zaboravljalo, planiralo i realizovalo, mirilo i svađalo. Tu su skovana velika prijateljstva, ispisane su najlepše pesme, a ponekad, tu se planirala i revolucija.
Zbog svega toga, interesantno je ukazati na istoriju kafana u Srbiji.
Gde su i kada nastale kafane?
Prvi grad u Evropi koji je dobio kafanu bio je Beograd, a to je bilo davne 1522. godine kada su Turci na Dorćolu otvorili prvu kafanu. U njoj se u početku služila samo kafa, pa otuda i ovaj naziv (iako se u početku nisu tako nazivale) za objekat koji već skoro pet vekova prkosi turbulentnim dešavanjima na ovom području.
Sam naziv, kafana, u Beogradu i Srbiji počinje da se koristi tek posle 1738. godine, kada su Turci ponovo došli u Beograd, nakon austrijske vlasti. I dalje su to bila mesta gde se služila kafa i gde su ljudi odlazili kako bi se malo zabavili.
Možemo reći da svoj procvat kafane doživljavaju u 19. veku, za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. U tom periodu se i otvorio najveći broj kafana, kako u Beogradu, tako i u Srbiji. Knez je čak i određene zakone posvetio kafanama tog doba.
Tadašnji zakoni učinili su da srpsko ugostiteljstvo bude savršeno uređeno, a tačno se znalo od kog materijala moraju da se grade kafane, koje kvadrature i koliko žena sme da služi u jednom takvom objektu.
Značaj kafana za društveni i kulturni život naroda na ovom području
Kafane su sve do početka 19. veka bile sastajalište ljudi i mesto hedonizma, a od tada one u Srbiji postaju centar društvenog života i mesto u kome je, takoreći, rođeno građansko društvo. U kafanama su začete mnoge institucije u Srbiji počev od pozorišta, bioskopa, čitaonica i umetničkih galerija.
U kafanama su sedeli neznani i znani, neslavni i slavni pisci, novinari, urednici časopisa i novina, vajari i slikari, razni umetnici, političari i sportisti. U kafani su nastala i veoma značajna književna dela.
Kafana je bila mesto gde su se vodile književne diskusije, sukobi oko književnosti i književnih pravaca, ali i vodile ozbiljne političke debate. U kafanama su se čitale nove pesme, koje su tako počele da dobijaju dušu i da se prenose.
Važni događaji u srpskim kafanama
Prvi telefon u Beogradu zazvonio je u kafani “Tri lista“, dok je u kafani “Proleće” zasijala prva sijalica u Beogradu. Zanimljiva činjenica jeste da se baš na tom mestu danas simbolično nalazi Elektrodistribucija.
U kafani “Kolarac“ održan je prvi sajam knjiga 1893. godine, manifestacija koja danas čini važan kulturni događaj naše zemlje. Takođe se u kafani prikazao i prvi film, a posle Prvog svetskog rata u “Kasini” je u jednom periodu zasedala i Narodna skupština.
Kafane su u Srbiji obeležile istoriju mnogih gradova kao i život njihovih stanovnika. U kafani su se, osim ljubavi i prijateljstva, rađale spletke, kovale zavere, planirani atentati i revolucije, formirane političke partije i organizacije, ali i javno mnjenje. Zbog svega toga, kafane su igrale i igraće važnu ulogu u životu našeg naroda.
По целом свету у средњем веку, кафане су постојале само уз путеве где су путници могли да се нахране или преспавају. У Србији данас, Срби беже од жене из куће да се хране по кафанама, гледају кафанске певачице и називају се боемима. По кафанама се очигледно баве “културним радом” поезијом и политиком што се огледа у српској политици.
Са турцима ништа добро није стигло у Србију.