50-01
58 + 13
ispod slike:
Božić i Nova godina, za one koji to računaju po novom kalendaru, su prošli, sada možemo da nastavimo sa redovnim životom, tako bi glasio raport iz Severne Amerike pa tako i Kanade, naravno. Sve se vraća u normalu, neće više biti radijskog i TV uključivanja iz “šoping molova” to jest tržnih centara u kojima se iz sata u sat izveštavala javnost o tome koliko je još vremena ostalo za kupovinu pre nego što “počne” Badnje veče i okupljanje porodica, sa sve savetima šta to još može da se kupi kao poklon u cajtnotu, do prvog mraka. Prošao je i tzv. “Boxing dadž”, drugi dan Božića kada se neke prodavnice otvaraju u 5 ujutro, a masa još od ponoći zauzme busiju da ne bi slučajno propustili kakvu dobru “džabanu”.
Kanađanima 31. decembar uveče, to jest dolazak nove kalendarske godine ne znači mnogo, oni to, uglavnom, ne obeležavaju niti proslavljaju, mada brojni hoteli i džez barovi imaju novogodišnje programe za sve one stanovnike Toronta koji su u svojim prethodnim životima voleli novogodišnja slavlja. Tradicionalno je, takođe, organizovan doček Nove godine na otvorenom, na Nathan Phillips Sljuare, ove godine po 31. put, uz muziku raznih bendova, voditelje i televizijske kamere. I tu ni velike hladnoće ništa ne mogu entuzijazmu mladeži, turista i pokojem starijem raspoloženom stanovniku strogog centra grada.
Naš poznanik, Srbin iz Misisage, kaže: “Božić je prošao, hvala bogu, još samo Novu godinu da proguram. Za naš Božić kupim ko’ čovek pečenja, napravim sarmu, bolje je pravim od svoje žene, i uživam u miru i tišini, jer ja to radim po starom običaju: nema gostiju taj dan, to je porodični praznik.”
Bivši Jugosloveni (ovo Jugosloveni prvenstveno kao geografska i za neke nostalgična odrednica) i Srbi, naravno, po pravilu, slave Novu godinu, ostalu iz “dobrih” socijalističkih vremena. Matrica je ista već godinama: slavlja se organizuju u restoranima, kafeima, velikim banket salama, prostorijama kulturno umetničkih društava, cene su tu “negde”, do 100 dolara po osobi, red hrane, red kola i plesa, ponegde se i zapeva, piće celu noć (odnosno do dva ujutro do kad zakonski barovi mogu da rade, i do kad se obično sale zakupljuju.) U Torontu i Misisagi na više mesta, organizovano je novogodišnje slavlje. Među najpopularnijim novogodišnjim okupljanjima bila je svirka Organic Balkanic benda čije ime govori kakvu muziku sviraju: dakle sve sa onih naših prostora, i po pravilu su te svirke i okupljanja poznate po dobroj atmosferi. I ove godine proslava Nove godine uz Gaju, Bilju i Marinka davno je bila rasprodata u Njistler’s Grille na Broadvienj Av. Slavilo se i u restoranima Flaminogs i Nina’s bar na zapadu Toronta, u Etobicoke. U prostorijama Skud-a “Oplenac” u Misisagi već tradicionalno je organizovana novogodišnja proslava, a ove godine doček u koji je uključena večera koštao je 95 dolara, a za decu do 12 godina 50 dolara. Za dobro raspoloženje pobrinuo se orkestar “Nostalgija” i harmonikaš Ivan Radovanović Vanila. I Akademija srpske narodne igre Miroslava Bate Marčetića organizovala je proslavu Nove godine, u Okvilu, u Galaxdž Banljuet Hall, cena ulaznice (uključena je i večera) bila je 90 dolara, za decu do 14 godina 45 dolara. Goste je zabavljao orkestar “Paganini”.
Od srpskih “zvezda i zvezdica” niko nije došao za Novu godinu, prošla su ta vremena kada bi neko potegao čak do Kanade da peva. Ovdašnji organizatori su se dosetili da i ovde ima dobrih, a mnogo jeftinijih muzičara i svakome dobro: i njima i gostima i muzičarima.
Kupovina sreće
Prigodne božićne pesmice, sve sa zvončićima i visokim glasovima koji ih pevaju, kičeraj u vidu plastičnih Deda Mrazova i naduvanih Sneška Belića, mnoštvo raznobojnih sijalica i kupovina, kupovina, kupovina. Tako je u Severnoj Americi, u Kanadi već godinama za Božić koji se pretvorio u nezajažljivo konzumiranje i nabavku svega što postoji u prodavnicama. Pravi vernici s tugom gledaju u šta se Božić pretvorio.
Za mnoge, kažu Božić je prestao da ima smisla davno, još od kad su prestali da budu deca, Božić ovakav kakav je izgubio smisao ali deca i dalje očekuju da im se kupe pokloni. Nekada davno postojao je običaj da Sveti Nikola donese poklončić deci: malo voća, neko šalče, a danas izgleda da se i život u Kanadi pretvorio u jednu veliku i neprekidnu kupovinu.
