pixabay.com

Sumnjive transakcije koje bi mogle da budu pranje novca uočene su prošle godine prilikom otkupa sekundarnih sirovina, izvlačenja novca sa kompanijskih računa u vidu pozajmica, kao i prilikom reeksporta, navodi se u izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca, piše Nova ekonomija.

Pranje novca odnosi se na ubacivanje u legalne tokove novca koji je stečen nelegalno.

U godišnjem izveštaju Uprave za 2022. godine ne navode se primeri sumnjivih transakcija koje se odnose na građevinski sektor ili kriptovalute, što je prošlih godina primećeno kao tipično.

Pranje novca uz pomoć trgovine sekundarnih sirovina i reeksporta pominjano je u izveštaju za 2020, ali ne i za 2021. godinu, navodi Nova ekonomija.

Uprava navodi i primer carinske prevare kada je jedna osoba zloupotrebljavala pečat kompanija, prikrivala stvarno poreklo robe i time oštetila republički budžet za 6,5 miliona evra. Primer koji je naveden u izveštaju vrlo podseća na slučaj prodavnice odeće C&A koja je u Srbiji zbog ovog slučaja otišla u stečaj, konstatuje Nova ekonomija.

Poreska uprava je Upravi za sprečavanje pranja novca prošle godine uputila deset zahteva za dostavu podataka, dok je od strane Uprave na dalju nadležnost Poreskoj upravi prosleđeno 106 informacija.

Sumnjive transakcije najčešće su se odnosile na slučajeve “simulovanog izvlačenja” gotovine sa računa pravnih lica čime se izbegava iskazivanje objektivnih prihoda koji podležu oporezivanju. Takođe, uočen je i veliki broj transakcija koje se odnose na izvlačenje novca sa računa pravnih lica i to po osnovu isplate zarada u visokim, nerealnim iznosima.

Bilo je i onih transakcija koje su se odnosile na zloupotrebe ličnih računa u poslovne svrhe, takođe radi prikrivanja poreskih obaveza.

Uočeno je i da neka pravna lica u celokupnom prometu imaju značajno učešće pozajmica, što ukazuje na sumnju da pravno lice značajan deo delatnosti obavlja u “sivoj zoni”.

Kao jednu od učestalih pojava Uprava navodi i strane državljane i inostrane kompanije koji otvaraju račune domaćim pravnim licima čiji su osnivači strani državljani. Ovi računi su najčešće korišćeni za reeksport. U tim slučajevima, postavlja se pitanje stvarne ekonomske opravdanosti izvršenih transakcija po osnovu reeksporta.

Transakcije za koje sumnjaju da se odnose na pranje para najčešće su prijavljivale banke. Zbog sumnjivih aktivnosti, banke su raskinule saradnju sa velikim brojem svojih klijenata.

Konkretno, radilo se o osobama koje su izlačile novac sa poslovnih računa po raznim osnovama, ali i zloupotrebama prilikom otkupa sekundarnih sirovina u cilju prikrivanja stvarnog porekla novca.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here