Kako se pripremiti za promenu klime

0

Bolje predvižanje dogašaja može da pomgne u odbrani od nepogoda

 

Poplave koje su pogodile Srbiju, a pre toga aprilski sneg u pojedinim mestima i letnje vreline prethodnih godina, otvaraju pitanje – šta nas čeka u budućnosti.

 

Samo u poslednje dve i po decenije, preživeli smo 12 najtoplijih godina, podseća RTS. Prosečna temperatura u odnosu na prošli vek veća je za ceo stepen, a naučnici smatraju da će nastaviti da raste.

 

Goran Pejanović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda rekao je da upotrebom numeričkih modela koji su vrlo kompleksni koji povezuju aerosole, vegetaciju, led se dolazi do predviđanja da ćemo imati povećanje padavina, u letnjem periodu smanjenje i povećanje temperature do 2030. godine za jedan, dva stepena.

 

Ipak, zahvaljujući nauci, velike količine padavina mogli bismo da predvidimo, pa i da se pripremimo za njih. U Institutu za meteorologiju smatraju da su poplave, koje su pre tri godine zadesile severnu Italiju bile upozorenje i za Srbiju.

 

Mlađen Ćurić iz Instituta za meteorologiju rekao je da je u pitanju ista regija.

 

"Pošto su u Poljskoj bile ogromne poplave i padavine, tako nešto bi moglo da se očekuje u našoj zemlji, pa da onda po tome planiramo, koliki nasipi teba da budu", naveo je Ćurić.

 

Ko je gubitnik u večitoj igri prirode i čoveka?

Pejanović kaže da je čovek najveći faktor, povećanje populacije na zemlji iznosi sedam milijardi ljudi, povećanje industrijske proizvodnje, povećanje saobraćaja, sve to dovodi do povećanja emitovanja koncetracije ugljendioksida, metana, azot oksida.

 

"Klima je toliko snažana da je čovek srećom još uvek mali da bi je u tolikoj meri menjao, pa da bi mi to pripisivali našoj greški", smatra Ćurić.

 

Da je "zdravlje" klime ugroženo, najbolje ilustruju elementrane nepogode kojih je sve više. U poslednjih desetak godina u Evropi je bilo 200 katastrofalnih poplava, a u narednih 20 godina prete nam suše.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here