Zelenski se nalazi u ozbiljnoj političkoj krizi. Pozicije mu slabe, a poštene izbore praktično ne može da dobije i zato pristankom na raspisivanje predsedničkih izbora pokušava da pridobije SAD i zapadne zemlje i da sačuva fotelju, dok odustajanje od Krima koristi za trgovinu sa Zapadom, ocenjuje Natalija Jelisejeva, ruski politikolog i publicista.
Zelenski je izjavio da je spreman da održi predsedničke izbore u Ukrajini u roku od 60 do 90 dana ako SAD i Evropa osiguraju bezbednost izbora, a to je najavio baš u danu kada ga je Tramp pozvao da raspiše izbore. Jelisejeva podseća da se on uvek prilično skeptično odnosio prema izborima. Razlog je što bi, u slučaju poštenih i legitimnih izbora, njegova šansa za reizbor bila ravna nuli.
„Njegove pozicije su prilično slabe i rejting je takođe prilično nizak. Ovde je reč o nekoj vrsti trgovine, jer su izbori od početka bili u nacrtu plana američke strane, u predlozima koje su Amerikanci ranije iznosili u vezi sa regulisanjem ukrajinskog konflikta. Uzimajući u obzir Trampove izjave o njegovoj nameri da okonča ukrajinski konflikt do Božića, Zelenski sada poručuje da je spreman na izbore. Ali, treba imati u vidu da je ovo – ne baš blef – već zamajavanje, jer su uslovi i ranije postojali“, kaže Jelisejeva.
Zelenski je ranije poručio da je „uvek spreman za izbore“, a sada je zatražio pomoć od Sjedinjenih Država da, moguće uz podršku evropskih partnera, obezbede bezbednost izbora.
„On direktno poručuje: ‘Momci, ja bez vas izbore neću održavati, a ako mi pomognete da ih organizujem, onda možemo da ih održimo’, a pomoć se, zapravo, ne tiče bezbednosti, već je tu reč o pomoći da zadrži fotelju. Ovde je pitanje čak i više od samih izbora — on pokušava ponovo da privuče na svoju stranu Evropu i SAD, kako bi se sve nastavilo legalnim putem“, navodi Jelisejeva.
Ukrajina već izgubila nezavisnost
Izjavu Zelenskog da Evropa i NATO moraju da osiguraju bezbednost Ukrajine za sprovođenje izbora Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, vidi kao „vrhunac cinizma“ i „neočekivano smeo potez“. Ona je dodala da ne može da se seti nijedne zemlje koja bi zahtevala od drugih država da obezbede održavanje izbora na svojoj teritoriji, a da istovremeno ne proglasi da je izgubila svoju nezavisnost i suverenitet.
„Ukrajina je odavno već izgubila svoju nezavisnost i suverenitet, na svim frontovima — političku nezavisnost, ekonomsku nezavisnost i tako dalje. Što se tiče izbornog procesa, Zelenski je sve izgubio od trenutka kada je odbio da održi izbore. Dalje vidimo da ih jednostavno koristi kao predmet trgovine. I plus, želi da uključi treće strane u organizovanje izbora, i o tome govori sasvim otvoreno, ne stideći se“, kaže Jelisejeva.
Politički haos u Kijevu
Finski političar Armando Mema smatra da se Zelenski odlučio na predsedničke izbore nakon što se otarasio opozicije, zabranio sve opozicione partije i pohapsio političare.
Što se tiče opozicije, Jelisejeva opisuje da je politička scena u Ukrajini odavno haotična. Prema njenim rečima, Zelenski je tokom svog mandata sproveo čistke, uklonio ili marginalizovao političke protivnike, neki su sami, pod pritiskom, podneli ostavku ili napustili zemlju, ali sve to je jasno ukazuje na stanje na političkoj sceni.
Što se tiče mogućih oponenata Zelenskog i potencijalnih kandidata na izborima, situacija je komplikovana, jer zavisi od toga koga će Evropa odobriti, ocenjuje Jelisejeva.
Objektivno, teško je očekivati da će izbori u Ukrajini biti pošteni i legitimni.
Pitanje kandidata i budućeg predsednika zavisi od političkih dogovora i interesa Zapada. Ako bi glavni zapadni kandidat bio Zelenski, što se smatra malo verovatnim, protiv njega bi bili postavljeni slabi kandidati. Ukoliko bi na vlast došao neki drugi kandidat, poput Valerija Zalužnog, bivšeg komandanta Oružanih snaga i ambasadora Ukrajine u Londonu, Zapad bi mu mogao pomoći da pobedi, a to bi za Zelenskog označilo početak ozbiljnih problema, smatra Jelisejeva.
Zelenski je ranije više puta tvrdio da ukrajinski zakon, navodno, ne dozvoljava održavanje izbora tokom ratnog stanja uvedenog u februaru 2022. godine, koje se produžava na svaka tri meseca. Njegov mandat formalno je istekao 20. maja 2024. godine, a predsednički izbori su tada otkazani. Kao razlog je navedeno ratno stanje i opšta mobilizacija. Zelenski je tada ocenio da nije vreme za izbore, a sada tvrdi da je spreman da izmeni zakon kako bi održavanje izbora bilo moguće.
Krim je bio i ostaje – ruski
Govoreći o Krimu, Zelenski je priznao da Ukrajina trenutno nema snage da povrati poluostrvo, jer nema dovoljno resursa i podrške saveznika. To se tumači kao pokušaj da od Zapada izvuče još više novca i oružja.
„Čitava politika Zelenskog se zasniva na tome da nekog okrivi, kao i na histeriji, ispadima, prosjačenju novca, traženju pomoći i tako dalje. To smo uostalom više puta videli u raznim situacijama i u raznim formama. Rusija se, generalno, uvek čudila izjavama Zelenskog o Krimu, jer je pokretanje te teme apsurdno i glupo, pošto je još 2014. godine to pitanje bilo rešeno, a sve izjave o nekakvom vraćanju Krima bile su za Rusiju, blago rečeno, smešne“, kaže Jelisejeva.
Zelenski je od samog početka ukrajinskog sukoba tvrdio da će po svaku cenu vratiti Krim, ali sada faktički krivi saveznike zbog nepružanja pomoći i podrške.
„Zelenski sada opet pokušava da svali krivicu na nekog drugog, na treće strane. Od početka je svima bilo jasno da ni Krim, ni druge teritorije koje su se na zakonit način ušle u sastav Ruske Federacije neće biti vraćene. Tako je odlučio narod na referendumima, koji su održani. Sve je bilo po zakonu. Takva je volja naroda, a sve ostalo su političke insinuacije i nešto oko čega se bespotrebno diže galama“, zaključila je Jelisejeva.
Podsetimo, na Krimu je u martu 2014. godine održan referendum na kome se skoro 97 odsto stanovništva izjasnilo za pripajanje poluostrva Rusiji. Povratak Krima kući je za Rusiju važan istorijski događaj, jer je time ispravljena istorijska greška koju je načinio sovjetski lider Nikita Hruščov poklonivši to poluostrvo Ukrajini 1954. godine.
