Privatna arhiva

Što se tiče muzičkog ukusa i afiniteta, pa i umeća sviranja na klaviru, Tito je bio bečki đak. To je, u razgovoru sa Minjom Subotom, tvrdio i Toma, jedan od braće Bajić, majstora srpske narodne pesme. Evo i nekih sećanja Tome i Andrije Bajića na dane kada su njih dvojica u nekoliko navrata nastupali pred Titom.

Ples sa divom

– Josip Broz nikada nije krio da voli ozbiljni muzički žanr, ali zbog onih koji su ga okruživali i svojih saboraca, slušao je i narodnu muziku. Sećam se dočeka jedne Nove godine u Starom dvoru, gde su, između ostalih, tu bili Radmila Bakočević, Đorđe Marjanović i drugi, i svi su se trudili da ga na neki način način zainteresuju za narodne pesme, pa su ih pevali iako im nisu bile u žanru. Bez obzira na te pokušaje, atmosfera je bila mirna i kad je došao red na nas dvojicu, mi rešimo da zapevamo pesmu „Sa Ovčara i Kablara“.

Kako je to i narodna i ratna pesma, svi su oko Tita podigli ruke u vis i zapevali, zaboravivši i na protokol i gde se nalaze. Atmosfera se promenila, a Tito je ustao i zamolio Radmilu Bakočević za ples. Malo su se mučili, jer se valcer teško igrao uz pesmu „Sa Ovčara i Kablara“, pa smo mi prešli na onu slovenačku „Na planincah…“

Sećam se i proslave otvaranja Đerdapske brane na koju je bio pozvan i Tito sa drugaricom Jovankom. Andrija Bajić je ispričao:

– To se sve događalo u Brestovačkoj banji, i kako smo nas dvojica bili poznati i kao parodisti, jer smo u našim pesmama „kritikovali“ neke pojave u društvu, drug koji je bio zadužen za program, plašeći se, valjda, da nešto ne „lanemo“, reče nam kako on najviše voli kad mi sviramo frule. U stvari, mi smo u tim pošalicama obrađivali teme koje su bile aktuelne u tom trenutku. Na primer, svi znaju za onaj Titov govor u Splitu u kojem je kritikovao birokratiju u i slično.

Kao po komandi

Toma je napisao jedan tekst na tu temu koji glasi: „Ljudi moji, ne možemo više, jedan radi a petoro piše, oni svi su radniku na vratu, a šef ima triput veću platu, joj, kako to, joj, zašto to“….

– I da se vratimo na onog druga koji je rekao da više voli kad mi sviramo frule. On je to potkrepio podatkom da i Tito voli frulu. Mi, znajući da frula i nije baš neki bečki instrument, rešimo da otpevamo jedan splet narodnih pesama iz svih krajeva Jugoslavije. Sve je teklo mirno dok nismo zapevali slovenačku pesmu. Titu se pesma svidela, da li zato što mu je majka Slovenka ili zato što je bilo gostiju iz Slovenije, tek, on je počeo da aplaudira pridigavši se pri tom desetak santimetara. Svi oni oko njega, sa leve i desne strane, kao krila aviona, pridigli su se aplaudirajući tačno za tih desetak santimetara, ni santimetar niže, ni santimetar više. Tada smo shvatili, koliko znači santimetar kada je u pitanju vlast i politika.

Lepo zapažanje Braće Bajić i tu nema komentara: joj kako to, joj zašto to…

Vladalo strahopoštovanje

– Sećam se kada smo u Brestovcu pevali Titu i njegovim gostima, pa su neki pevači nagovarali Mileta Bogdanovića da zamoli maršala da se slika sa nama. Trebalo je imati petlju pa pitati. Ali, Tito je primetio da se komešamo, pa nam je sam prišao i ispunio želju. Svi srećni i veseli. Bilo je to neko strahopoštovanje – ispričao je pre šest godina Andrija Bajić za „Vesti“.

Blago u stihovima

Za mnoga dela se ni danas ne zna da su ih komponovala braća Bajić već se smatra da su narodna, izvorno nastala. „Nad izvorom vrba se nadnela“- pesma koja je proslavila Silvanu Armenulić, „Kolubarski vez“- naše najpoznatije kolo, samo su neka od njih Duet Braća Bajić su prvi dobitnici Jugotonove nagrade „Zlatna ptica“, dodeljene za 1.000.000 prodatih ploča za samo jedan singl, u vremenu, kada marketing kakvog danas poznajemo, nije postojao. Snimili su 120 trajnih snimaka za arhivu Radio-Beograda.

Tokom pedesetogodišnje karijere, Tomislav Bajić sakupio je više od 2.000 upotrebnih narodnih reči i izraza, koje nigde nisu bile zapisane, i ustupio ih Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde se i danas nalaze, kao i 12.000 tekstova izvornih narodnih pesama, koji nigde nisu objavljeni, piše na sajtu bracabajic.com.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime