Kada je prvi put otvoren za javnost 31. marta 1889. godine Ajfelov toranj naišao je na ogroman otpor javnosti. Intelektualna elita protivila se kuli govoreći da će ona bacati senku na prelepa kulturna i istorijska zdanja Pariza ružeći ih. Međutim, mimo svih očekivanja, Ajfelov toranj postao je simbol Pariza i cele Francuske.
Od tada pa sve do danas prošao je dug put i bio svedok burnih dešavanja. Za vreme Prvog svetskog rata toranj je korišćen za ometanje nemačke radio veze. Između dva rata na Ajfelov toranj postavljena je u to vreme najveća (najviša) svetleća reklama – za Sitroen.
Ipak, jedna od najneverovatnijih anegdota vezana je za Ajfelovu kulu i naciste!
Može, ali – samo pešaka!
Pariz su sredinom 1940. okupirali nacisti. Hitler je odmah pohitao da poseti “grad svetlosti”. Ipak, već pre njegovog dolaska neko je presekao kablove lifta Ajfelove kule kako bi sprečio okupatore, pa i samog Hitlera, da se popnu na “vrh Pariza”.
Procena pokreta otpora je bila da će firera mrzeti da se popne stepenicama do vrha… I, bili su u pravu! Po sletanju na pariski aerodrom Hitler je obišao zgradu Opere i odmah nakon nje uputio se prema Ajfelovom tornju.
Tom prilikom, kako bi sprečio Hitlera da se popne na “vrh Pariza” neko je presekao kablove od lifta Ajfelove kule. Lift nije radio. Fireru je 1710 stepenika bilo previše pa je radije izabrao da ostane na sigurnom tlu, piše portal Vintidž njuz.
Nacistički vojnici su morali peške da se popnu do samog vrha kako bi okačili zastavu sa svastikom, ali i sam Toranj je znao da “izvrati udarac”. Kad god bi pokušali da postave veću zastavu, vetar na vrhu bi je oduvao ili pocepao za samo nekoliko sati, pa su tako morali da se zadovolje sa manjim barjacima.
Naknadno je postavljena daleko manja, koja je ostala na tornju sve do 25. juna 1944. Što se lifta tiče, on je bio “neispravan” godinama, a popravljen je “tek” 1946. godine tj. nakon oslobođenja.
Poseta koju će dugo pamtiti
Činjenica da se nije popeo na Ajfelov toranj Hitleru nije pokvarila celokupni utisak posete. Bio je oduševljen arhitekturom Pariza, a naročito Napoleonovom grobnicom.
Firerova prva (i poslednja) poseta prestonici Francuske trajala je svega tri sata.
Nakon nje Hitler je došao na megalomansku ideju masivne rekonstrukcije javnih zgrada u Berlinu u pokušaju da “uništi” Pariz, ali ne bombama već impresivnih arhitektonskim dostignućima.
– Nije li Pariz prelep? Ali Berlin će biti još lepši. Kad mi završimo sa Berlinom, Pariz će biti samo senka – rekao je arhitekti Albertu Šperu.
Ipak, Ajfelov toranj mu je, čini se, ostao “trn u oku”.
Hitler zamalo srušio Ajfelovu kulu
Pošto se odnos snaga promenio 1944. godine i Saveznici se opasno približili Parizu, Hitler je izdao jednu od svojih suludih naredbi. On je naredio svom generalu Ditrihu fon Holticu da sravni Pariz sa zemljom uništavajući naročito njegove arhitektonske simbole i znamenitosti. Ovo naređenje se odnosilo i na Ajfelov toranj.
– Grad ne sme pasti u neprijateljske ruke dok ne bude pretvoren u ruševinu – glasila je komanda koju je histerični Adolf Hitler izdao svom generalu.
Na sreću Pariza, ali cele Francuske, Ditrih fon Kultitc je primetio da je naređenje suludo i procenio da Hitler više nije uračunljiv tako da je odbio da ga izvrši. Kasnije će zbog ovog poteza biti proglašen za “spasitelja Pariza”.
