Evropa je pokušala da zaustavi kineske automobile, ali rezultat je potpuno suprotan.
Evropska unija je uvela dodatne carine na električne automobile iz Kine kako bi zaštitila domaće proizvođače i naterala kineske brendove da otvore fabrike u Evropi.
Međutim, plan je krenuo u suprotnom smeru. Umesto usporavanja, prodaja kineskih vozila nastavlja da raste, a brendovi iz Kine pronalaze načine da izbegnu više dažbine.
Ove godine u EU, Velikoj Britaniji i EFTA tržištima očekuje se više od 700.000 prodatih kineskih automobila, što je veliki skok u odnosu na 408.000 iz 2024. godine, uprkos carinama do 35 odsto koje su uvedene 2025.
Kineski brendovi koriste “rupu u zakonu”
Carine se odnose na električne automobile i plug-in hibride, dok se “klasični” hibridi i modeli sa SUS motorima oporezuju samo osnovnom taksom od 10 odsto.
Kineski proizvođači su brzo preusmerili fokus ka tim modelima, koji su cenovno pristupačniji od evropskih.
Usled i do 30 odsto nižih proizvodnih troškova u Kini, većini brendova se ne isplati da otvaraju fabrike u Evropi samo da bi izbegli carine. Umesto toga, koriste postojeću rupu u pravilima.
Tako je ove godine oko dve trećine kineskih vozila uvezeno uz samo osnovnu dažbinu. Udeo električnih modela iz Kine pao je sa 44 odsto u 2024. na 34 odsto u 2025. godini.
Lokalna proizvodnja skoro da ne postoji
Manje od 20.000 kineskih automobila biće proizvedeno u Evropi tokom ove godine. BYD će to donekle promeniti otvaranjem velike fabrike u Mađarskoj, ali većina drugih proizvođača još okleva.
Postoje najave: Leapmotor planira proizvodnju modela B10 u Španiji, Great Wall Motors cilja do 300.000 vozila u Evropi do 2029, dok Dongfeng, Hongqi, Chery, XPeng i GAC ispituju lokalne mogućnosti ili već sklapaju veoma male količine vozila.
Za sada, međutim, kineske kompanije jasno pokazuju da im evropske carine ne predstavljaju ozbiljnu prepreku – čak im, paradoksalno, idu u korist.
