Novi razgovori Rusije, Ukrajine i SAD održaće se u sredu i četvrtak u Abu Dabiju, objavio je juče ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Dojče vele pokušao je da dobije odgovor na pitanje koliko su ljudi u samoj Ukrajini, uprkos ogromnim patnjama, spremni na ustupke Rusiji?
Sistemsko rusko bombardovanje ukrajinskih gradova i ključne infrastrukture, svakodnevno dvadeset ili više sati bez struje, vode pa čak i bez grejanja i to na -15 Celzijusovih stepeni: sve to mnogi Ukrajinci moraju podnositi tokom ove izuzetno hladne zime.
Pogoršanje raspoloženja, ali bez promene stava
Ankete potvrđuju da se opšte raspoloženje u Ukrajini pogoršava i da se sve više širi iscrpljenost i napetost. To objašnjava Oleksij Antipovič iz Rating Group, ukrajinskog instituta za ispitivanje javnog mnjenja.
On tumači kako raste udeo onih koji stanje u državi ocenjuju kritično već zbog oštre zime i neprekidnih napada iz Rusije. No to se, kaže, ne može tumačiti promenom političkih stavova, nego promenjenim opštim emocionalnim stanjem ljudi.
Uprkos teškim uslovima Ukrajinci i dalje nisu spremni da popuste zahtevima Kremlja, niti prihvate mir po svaku cenu. “Putinovo granatiranje i hladnoća kao sredstvo pritiska pogoršavaju raspoloženje u društvu. Ali, to ne menja stav prema Vladimiru Putinu, Rusiji i ratu koji Rusija vodi. Ukrajinci ne žele da čine ustupke, ni teritorijalne ni bilo koje druge”, kaže Antipovič za DW.
Ukrajinsko iskustvo sa ruskom agresijom
Andrij Bičenko iz ukrajinskog Razumkov-centra dolazi do sličnog zaključka.
– Veliki deo Ukrajinaca, zbog svežih i dugogodišnjih iskustava, zna da kapitulacija ili potpisivanje nepovoljnog mirovnog sporazuma neće poboljšati stanje. Ukrajincima ne treba objašnjavati ko su Rusi i kako je sve počelo: videli su to sami u regijama Herson, Harkov i Kijev. Javno mnjenje o tome ne menja se bitno. Zato Ukrajinci, uprkos svemu, izdržavaju – objašnjava Bičenko u razgovoru za DW.
Prema anketi Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) sprovedenoj od 9. do 14. januara 2026., velika većina Ukrajinaca (69 posto) i dalje vidi rat kao egzistencijalnu pretnju. Ljudi veruju da Rusija želi “počiniti genocid” ili “uništiti ukrajinski narod i državnost”. U februaru 2025. taj je udeo iznosio 66 posto. Sedamdeset sedam posto ispitanika smatra da Ukrajina, uprkos ruskom napredovanju, i dalje može pružati otpor.
Postojanost ukrajinskog otpora
– Rezultati pokazuju da Ukrajinci, uprkos svim teškoćama, ostaju postojani i optimistični. Apsolutna većina veruje da Ukrajina ima snage da nastavi da pruža delotvoran otpor. Samo manjina smatra da je ukrajinski otpor bezizgledan – kaže Anton Hruščetski iz KIIS-a za DW.
Stalni ruski napadi, uništena infrastruktura i dugotrajnost rata nisu povećali spremnost Ukrajinaca na kompromise sa Rusijom. To ističe Oleh Sakjan iz ukrajinske Platforme za otpornost i jedinstvo u razgovoru za DW. Naprotiv, iscrpljenost, nakupljeni bes i frustracija pretvaraju se u još snažniji gnev prema agresoru.
Snaga ukrajinskog društva
Jedna od najvećih ruskih grešaka na početku invazije bila je potcenjivanje snage ukrajinskog društva i njegove sposobnosti za samoorganizaciju. Tako smatra vojni stručnjak i bivši savetnik u Ministarstvu odbrane Oleksij Kopitko. Prema njegovom mišljenju Rusija i dalje pogrešno procenjuje raspoloženje Ukrajinaca.
Kopitko ističe da ukrajinsko društvo raspolaže jedinstvenim iskustvom. Uzajamna podrška je nešto samo po sebi razumljivo ne samo u porodicama i bliskim prijateljima. Saradnja među ljudima koji se jedva poznaju ili se uopšte ne poznaju postala je ključni faktor opstanka države.
– Ukrajinci i dalje imaju sklonost da nekom veruju bez zadrške. Biti nitkov smatra se i dalje sramnim. Tako Ukrajina i dalje odoleva svoj strahoti koja je okružuje – kaže Kopitko.
Poverenje u predsednika Zelenskog
Prema istraživanju KIIS-a, 69 posto ljudi ne veruje da će trenutni pregovori dovesti do trajnog mira. Uprkos tome, postoji veliko zanimanje za pregovarački proces.
– Sve nade i poverenje usmereni su pre svega prema Vladimiru Zelenskom – naglašava Oleksij Antipovič, “a ne prema Rusiji, ne prema pregovaračkim grupama i ne prema pojedinim stranim državnicima.”
Stručnjaci ističu da su društvena kohezija i unutrašnje jedinstvo važni faktori za ukrajinsko vođstvo tokom pregovora. “Velika podrška predsedniku daje mu prednost u pregovorima. Ukrajinci već imaju loša iskustva s Minskim sporazumima koji su doveli do još većeg rata. Zato danas dobro razumeju koliko je vredno njihovo jedinstvo”, sažima politolog Sakjan.
