Turska fabrika municije koja niče na Kosovu i Metohiju je izraz odnosa Ankare prema srpskoj državi i tome što misle da će svojim delovanjem trajno sprečiti povratak srpske države na KiM. Sigurno je da u svojim vojnim planovima imaju i različite opcije pomoći bezbednosnim snagama tzv. Kosova ali i širenja ka ovom regionu, veruje general Mitar Kovač.
Turski državni vojni gigant KME potpisao je ugovor o izgradnji prve kosovske fabrike municije, proizvodnog kapaciteta od 20 miliona komada godišnje. Fabrika bi trebalo da bude završena sledeće godine.
Udarac na suverenitet države Srbije
KME će izgraditi sva neophodna postrojenja i pruži sveobuhvatnu obuku za proizvodnju, održavanje i popravku. Prema ugovoru, kompanija će obezbediti mašine za proizvodnju municije, linija za sklapanje, laboratorije, kao i opremu za testiranje.
KME će istovremeno pružati tehničku pomoć lokalnim radnicima, koje će obučavati stručnjaci iz Turske.
Penzionisani general-major Vojske Srbije i poslanik srpskog parlamenta Mitar Kovač kaže da je Turska odavno postala prvi saveznik nezavisne države Kosovo.
„Možemo reći da smo se u nekom periodu lakoverno odnosili prema turskim nacionalnim interesima na Balkanu i mislili da je to plod dobre volje Ankare da sarađuje sa državama na toj teritoriji a posebno sa Srbijom. Međutim, oni su nas demantovali svakim narednim korakom za koji je ispostavilo da je se izraz njihove agresivne politike prema Balkanu u smislu gospodarenja tim prostorima, naravno, na nekim novim pozicijama, odnosno, sa nekim novim sredstvima ispoljavanja svog uticaja,“ navodi Kovač.
Sada je jasno sasvim, dodaje naš sagovornik, da je Turska počela širokim frontom nastup prema ovom području.
„Ono što je očigledno na KiM jeste da oni žele da taj prostor učine neposrednom zonom svog uticaja i da ispred NATO-a budu država koja će realizovati sa njima zajedničke projekte, a neposredno sama najviše ulagati. I upravo to i čine kroz opremanje tzv. KBS-a iliti buduće vojske Kosova, kroz izgradnju kapaciteta njihove odbrambene vojno namenske industrije u smislu autonomnosti snabdevanja budućih oružanih snaga tzv. Kosova“, navodi Kovač.
Turska ima blagoslov EU
Ne treba zaboraviti da je Turska, dodaje Kovač, i kroz kontingent misije KFOR i činjenicu da je po drugi put imenovan njen predstavnik na čelo ove vojne mirove misije, izrasla u najbrojniji kontingent preko kog takođe sprovode svoje namere kako bi vodila geopolitički „projekat Kosovo“.
„Za ovaj potez oni su obezbedili podršku pre svega vodećih zemalja Evropske unije ali i Velike Britanije. Čini mi se da Amerika nema volju da se dalje upliće jer je ona na tom prostoru i ostvarila svoj cilj.“
Prema njegovim rečima, nakon ovako očiglednih neprijateljskih poteza koje je Turska ispoljila prema Srbiji, mi bi trebalo da imamo neku diplomatsku reakciju.
NATO kompromis
„Mislim da bi bilo primereno da u SB UN-a Srbija javno prezentuje poteze Turske koji su protiv mira i na koji način sve ugrožava bezbednost na KiM kroz pothranjivanje neoosmanizma na ovom prostoru i na taj način direktno mešanje u unutrašnje poslove države Srbije. Naravno, takve države ne mogu, po meni, da budu u kontingentu mirovne misije KFOR jer rade protiv srpskog interesa,“ zaključuje Kovač.
Naš sagovornik takođe podseća da je Kurti još krajem prošle godine obelodanio da će se ovakva fabrika graditi i nazvao je tada branom od „pretnji susedne Srbije“.
Kovač ovo ćutanje Zapada na vojno baškarenje Turske na KiM tumači i kao popuštanje političkog Zapada prema Ankari jer se svojski trude da zadrže Tursku u svojoj orbiti kao saveznicu jer strahuju da bi lako mogla da se približi Rusiji.
