Karijera bez mrlje

Youtube/NOVA RS

Legendarna YU grupa nedavno je gostovala u Frankfurtu, gde je, kao i gde god se pojave oduševila brojne ljubitelje dobrog rokenrola. Tom prilikom smo u lepoj atmosferi popričali sa članovima benda, koji su uvek raspoloženi za druženje sa sedmom silom. Da li se na nastupima u dijaspori oseća nostalgija, karijeri dugoj više od pet decenija, samo su neka od pitanja.

– Na koncertima koje smo imali u dijaspori nisam baš primetio da ljudi plaču, ali sigurno postoji žal za nekim vremenom koji sam i ja proživeo. Ljude koji su odvojeni od svoje matice, zemlje u kojoj su se rodili ili odrastali, mi ih podsetimo našim pesmama i našim prisustvom na to vreme i sigurno im nije lako. Mi se trudimo da to sve ne padne u apatiju nego da uživamo svi – kaže Dragi Jelić.

Ako postojite 53 godine možete, kako kaže, da se suočite sa raznim situacijama. Počev od toga da vam nije svaki dan isti i da vam ne cvetaju uvek samo ruže i lovorike nego da ima i trnja.

– Kad se bocnete, onda se trgnete i dovede vas u stanje da razmislite, da treba da radite na sebi, nešto poboljšate. To su te situacije koje na kraju ispadnu dobro. Mi smo se izborili, na našu sreću, sa svim problemima koje smo imali, pre svega zdravstvenim. A toga je bilo, naravno, kada živite osmu deceniju, a Žika devetu, onda morate da očekujete svašta. Noćni život smo prošli kroz koncerte, ali ne pripadamo klasičnim umetnicima koji vole alkohol ili neko stimulativno piće. Mi smo uglavnom voda, sok, voće.

Dragi dodaje da ima puno lepih uspomena, ali bi izdvojio jedan kao najlepši, svirku 1973. godine u Marki klubu u Londonu.

– To je takvo mesto gde ne postoji bend koji je nešto predstavljao u svetskim okvirima da nije svirao u tom klubu. Nas je posrećilo da sviramo u tom klubu i da dobijemo mogućnost da 15 dana sviramo sa Armanima na njihovoj turneji koju smo odbili. Imali smo već rasprodatu turneju u Srbiji i odabrali smo da je pametnije da se vratimo. To je bilo pre više od 50 godina, tačnije 28. Februara.

Nakon tolikih godina rada, šta vam je sada izazov?

– Za mene je izazov da i dalje vozim bicikl, da vozim motor, da me zdravlje sluša, dalje me ništa ne zanima. Sve ostalo je postignuto i sada je na redu da uradimo novi album. Pesme su već gotove i samo treba da ih snimimo. To će biti u sledećoj godini.

Publici se sviđa to što sviramo!

Nema muzičara koga ne pitaju koja mu je najdraža pesma. Međutim, Dragi ne može da izdvoji nijednu, jer kako kaže, nije kompozitor.

– Mogu da delim pesme na neko emotivno stanje, na muzičku varijantu da li mi dozvoljava da se kao gitarista pokazujem. Nije to ona varijanta, sve su to moja deca, meni lepa i dobra. U publici uvek postoje ljudi koji vole jednu pesmu, drugi drugu i da ne bismo mi delili publiku, mi sviramo sve. Postoje raznorazne pesme od drugih bendova, na primer, od Stonsa, Setisfekšn, što je za mene remek-delo za to vreme, a i danas. To je neka energija koja meni neviđeno prija.

Set listu za koncerte prave po dogovoru.

– Zavisi i od grada, da li prvi put sviramo ili smo već svirali u tom gradu. Publiku ne delimo da li vole ovo ili ono, nego da li se nama svira to ili nešto drugo. Tako i jedino tako. Publika mora da shvati da smo mi izvođači radova, a njima da se sviđa ili ne. Na našu sreću, uvek se publici svidelo to što smo mi svirali.