Kijev i međunarodne vlasti osudili su ruske napade na ukrajinski civilni energetski sektor, a Ukrajina je optužila Moskvu za “nuklearni terorizam” zbog udara na trafostanice ključne za snabdevanje energijom nuklearnih postrojenja u zemlji.
“Namerni udari na civilna energetska postrojenja koja direktan utiču na bezbedan rad nuklearnih instalacija nose obeležja nuklearnog terorizma i predstavljaju teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava”, objavilo je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova 31. oktobra.
Ministarstvo se pozvalo na izjavu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) datu dan ranije, u kojoj se spominju vojni napadi koji su “doveli do oštećenja trafostanica ključnih za nuklearnu bezbednost i zaštitu u Ukrajini”.
Nuklearna nadzorna agencija UN-a izvestila je da su incidenti u blizini nuklearnih elektrana Južna Ukrajina i Hmelnitskij doveli do toga da postrojenja izgube pristup spoljnim dalekovodima.
U izjavi IAEA-e navodi se da je treća elektrana, u Rovnu, bila prisiljena da smanji snagu u dva od svoja četiri reaktora zbog napada.
– Opasnosti za nuklearnu bezbednost i dalje su vrlo stvarne i sveprisutne, ponovno pozivam na maksimalnu vojnu uzdržanost u blizini nuklearnih postrojenja – rekao je šef IAEA-e Rafael Grosi.
Visoke napetosti oko nuklearne elektrane Zaporožje
Velika pozornost usmerena je na nuklearnu elektranu Zaporožje na jugoistoku Ukrajine, gde su u toku akcije sanacije štete od prethodnih napada.
Nuklearna elektrana – najveća u Evropi – pod ruskom je kontrolom nedugo nakon što je Moskva pokrenula svoju potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. Oslanja se na dizel generatore za hitne slučajeve od 23. septembra, kada su prekinuti spoljni dalekovodi.
Šest reaktora postrojenja Zaporožje zatvoreno je više od tri godine i ne proizvode električnu energiju. Ali, potrebna im je energija za rad bezbednosnih sistema – poput pumpi za hlađenje – kako bi se sprečila nuklearna nesreća.
Rusija poriče da cilja civilnu infrastrukturu uprkos brojnim dokazima o takvim napadima. Ukrajina je uzvratila napadima na vojne infrastrukturne objekte, često duboko u Rusiji.
Kijev je 31. oktobra naveo da je do sada u 2025. izveo oko 160 napada na ruska naftna postrojenja, ciljajući ključni izvor finansiranja koji je Moskva koristila za vođenje rata. Zapadne nacije takođe su uvele sankcije ruskom energetskom sektoru, dodatno pogađajući protok novca prema Kremlju.
Na ratištu, ukrajinske snage nastavile su da se bore za održavanje kontrole nad strateški važnim gradom Pokrovskom, koji je meta višemesečne ruske ofanzive.
Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je da je Rusija koncentrisala oko 170.000 vojnika u regionu, ponovo nazvavši situaciju tamo “teškom”.
Ne pa stvarno, kako se samo usuđuju!