Klimatske promene (4): Stršljeni iz Kine i najezda skakavaca

0

Čarapani se čude crniim skakavcima koji su prekrili puteve i useve
 

Igra svemoćne prirode se nastavlja, umesto očekivanog proleća na Balkan je sredinom maja stigla jesen. Poplave su razorile deo Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Iza poplava su ostali tigrasti komarci, koji prenose smrtonosni virus Nila, a oni su dobili i novo egzotično društvo insekata, azijske skakavce u selu Belo Polje kod Kuršumlije. U Sloveniji i Hrvatskoj pojavili su se takozvani azijski stršljenovi koji su tek pretnja po ljudske živote.

 

Najezda iz Kazahstana

Skakavci koji su se pojavili kod Kuršumlije su takozvani italijanski skakavci. Oni nisu neobični za Srbiju, ali su se masovno pojavljivali samo u srednjoj Aziji (Kirgistan, Uzbekistan, Kazahstan), gde jata odraslih jedinki nanose velike štete usevima, zbog čega ih pomno prate stručnjaci iz Zavoda za zaštitu prirode. U pitanju su larveni stadijumi (drugi i treći stadijum) dok odraslih jedinki još nema. Očekuje se da punu zrelost ova vrsta dostigne krajem jula i početkom avgusta.

– Njima su pogodovali ovi uslovi jer smo ušli u period vlažnije klime s visokim temperaturama. To je poremećaj ekološke ravnoteže. Verovatno su kao larve doneti preko neke robe, jer se vrlo lako prenose – kaže infektolog Vladan Ranković i dodaje da je isto ukoliko vas egzotični insekt ujede ovde ili kad otputujete na daleke destinacije, s obzirom na to da je reč o istoj vrsti.

 

– Oni nisu prenosioci bakterija i virusa, već luče otrove slične onima kod pauka i škorpiona. Deluju lokalno, uglavnom na nervni sistem. Ne daje se protivotrov, terapija je simptomatska, protiv šoka ili alergije, u zavisnosti od toga kakve su reakcije.

Profesor s beogradskog Veterinarskog fakulteta dr Branislav Pešić za jedan beogradski medij tvrdi da su vrlo opasni.

– Zabeležen je jedan slučaj u Sloveniji u koju su stršljeni došli iz Italije gde se nalaze već nekoliko godine. Klima u toj zemlji im odgovara. Njihovo prirodno stanište je od Rusije do Indije i Šri Lanke, a pre 10 godina otkriveni su u Evropi, tačnije u Francuskoj, odakle su se vremenom širili – kaže dr Pešić.

 

– Ova vrsta azijskih stršljena ima dugačku žaoku i prilično jak otrov koji izaziva reakciju i kod ljudi koji nisu alergični na ubod pčele. Zabeleženi su i smrtni slučajevi kao posledica alergijskih reakcija – objašnjava dr Pešić.

 

Klimatske promene:

1. Tornado u Lazarevcu, vulkan u Makedoniji

2. Gromovnik i kisele kiše

3. Sanke u Srbiji odlaze u istoriju

Azijski stršljeni se prepoznaju po tome što su veći od domaćih stršljena, dugi su šest do osam centimetara i imaju široku glavu narandžaste boje. Azijski stršljen ili stršljen ubica kreće se brzinom od 60 km na sat i svake godine ubije oko 40 ljudi. Može da usmrti 40 pčela u minuti. Veruje se da su pre deset godina stigli u Francusku sa isporukom kineskog porcelana.

– Prave zaštite nema, već ukoliko se primete, najbolje je lagano se udaljiti i ne mlatiti rukama jer ih to dodatno nadražuje – savetuje dr Pešić.

Domaći stršljen u jednoj minuti može da ubije 50 pčela, dok azijski može da ubije daleko više.  U društvu pčelara Beograd tvrde da je gotovo nemoguće da se zaštitimo od ovog insekta.

– Postoje dve vrste tih stršljena, veći i manji. Veća vrsta je oko četiri puta teža i prešla je u Evropu. Ovi insekti su velika opasnost za ljude, a pčelarima mogu da nanesu ogromnu štetu, jer su u stanju da ceo roj odjednom odnesu – kaže Raša Jašović, član izvršnog odbora tog društva.

 

Kraj

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here