wikipedia.org
Oto Skorceni

Lični Hitlerov telohranitelj, čovek koji je oslobodio Musolinija, lovio Tita po Drvaru, savetnik Nasera tvrdio je da je ugušio Nikolu Teslu.

– Ja sam ubio Nikolu Teslu po ličnom naređenju Adolfa Hitlera koji je procenio da bi saveznici mogli da iskoriste njegova otkrića i dobiju rat – tvrdio je Oto Skorceni, pukovnik SS jedinica, komadant nemačkih komandosa u Drugom svetskom ratu.

Ovo je Skorceni, ali i mnoge druge neverovatne stvari ispričao na samrti svom nesuđenom zetu Eriku Bremanu (poznatog i kao Erik Orion) koji je o tome svedočio u jednoj radio emisiji u SAD 2006.

Skorceni je tvrdio da je u januaru 1943. po ličnoj Hitlerovoj naredbi, podmornicom prebačen do obala Njujorka odakle je, zajedno sa Rajnhardom Gelenom otišao u hotel u kome je Tesla živeo, ugušio ga jastukom, da bi zatim ispraznivši sef za obiljem vrednih dokumenata, neopaženo otišao.

Iako je cela priča bila potkrepljena i dokazima u vidu „pune kutije za cipele fotografija Skorcenija“ na kojima je on u uniformi SS jedinica, u društvu sa Hitlerom, Martinom Bormanom, Mengeleom, Musolinijem i mnogim drugim zločincima, nekako je brzo prekrivena velom tajne.

Ko je bio Oto Skorceni?

Zvanični podaci navode da je rođen 12. juna 1908. u Beču, a da je umro 5. jula 1975. u Madridu. Karakterističan ožiljak preko desne strane lica, zadobio je na mačevanju.

Uspon Skorcenija je počeo u Drugom svetskom ratu.

Ušao je sa tenkovskim jedinicama iz pravca Rumunije u Beograd 1941. Jedno vreme je bio stacioniran u Pančevu. Prekomandovan je na Istočni front sa koga se vratio kao nosilac „Gvozdenog krsta“. Hitler ga postavlja za komandanta novoformirane jedinice komandosa, piše Novosti magazin.

Lično je komandovao operacijom oslobađanja Musolinija iz zatvora, otmicom sina Mikloša Hortija, a bio je i u sastavu padobranskih jedinica koje su 1944. izvele Desant na Drvar, sa zadatkom da lično zarobi Josipa Broza Tita.

Skorceni je bio nerešiva zagonetka i za oklopne jedinice saveznika u Ardenima, a postoji i priča da je on trebalo da izvede operaciju „Dugi skok“ i da u Teheranu likvidira Staljina , Ruzvelta i Čerčila u decembru 1943.

Skorcenijeva predaja

Prema rečima Skorcenija Hitler je smatrao da je važnije da eliminiše Teslu pa je pripreme za operaciju u Teheranu prepustio Paulu Fon Ertelu, za koga zapadni izvori nemaju nikakve podatke.

Skorceni se predao saveznicima u maju 1945. sa tvrdnjom da je lično organizovao prebacivanje Hitlera iz Berlina „na sigurno“ i da su Rusi našli spaljene ostatke Hitlerovog dvojnika.

Skorceniju je suđeno ali je 1948. navodno pobegao, krio se 18 meseci u Nemačkoj da bi se dokopao Španije gde mu je general Franko dao pasoš.Skorceni je navodno bio i savetnik više egipatskih predsednika, pa i Nasera.

Bio je savetnik Huana Perona u Argentini i telohranitelj nejgove žene Evite, a navodno je radio i za izraelski Mosad.

Smrt pod velom tajne

U Madridu je 1975.po jednoj verziji umro od posledica raka kičme, a po drugoj je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Već pomenuti Erik Breman je pak tvrdio da su Amerikanci Skorcenija, baš kao i mnoge druge poznate esesovce prebacili u SAD gde su radili za njih. On tvrdi da je Skorceni umro 1999. i da je prisustvovao razvejavanju pepela iz njegove urne.

Skorceni je, navodno rekao i da je njemu i Rajnhardu Galenu, koji je posle rata učestvovao u organizovanju CIA i BND (Zapadno-nemačke obaveštajne službe) pomagao Teslin dugogodišnji asistent Džordž Šerf.

Skorcezi je trvrdio i da je Šerf ustvari špijun koga je još 1938. lično Hitler poslao u SAD sa zadatkom da „bude u blizini Tesle“.

 

3 KOMENTARA

  1. Zamislite da ivakav zlocinac nebudw streljan nego je doziveo prirodnu smrt.Ovo je jos jedan od dolaza da su i takozvani zapadni saveznici u jednu ruku saveznici u zlocinu fasista…

  2. I Titovi partizani su se borili za Hitlera, ali su bili toliko glupi da to nisu ni znali. Gde su se to partizani borili protiv Nemaca? Sem sto su Srpski mladici bili liferovani kao topovsko meso na Batini. A „genijalni stratezi i vojskovodje“ su se posle rata kitili ordenjem i pisali istoriju za decu pogubljenih.

    • na Kozari, na Drvaru, na Sutjesci, na Neretvi, sve pod komandom Cercilovog sina protiv fasista, odaakle potreba i dan danas da se negira i nipodastava borba protiv fasizma , pa da ne zelis mozda da kazes da su Srbi ratovali na strani fasista, zaista tezak sluca? Rat je po definiciji zlocin, ali odogovrnost je uvek na starni napadaca, osvajaca, … , do god se bilo ko brani od zlocina sva su sredstva dozvoljena. Tragedija Srbije je sto je borba protiv fasizma posluzila kao paravam i za borbu protiv kraljevine, i sto je posledica toga Srbiji dodeljen komunista Tito za vladara od strane istih tih engleza da bi se osigurali od uticaja Rusije. Srpski mladici su zrtve obe borbe, ali ova druga bratoubilacka je bila ocito fatalna pa Srbiju, evo i dan danas ta ista podela je medijski forsirana, jer to je ono sto odgovara englezima, slaba i razjedinjena Srbija koju ce pocepati lakse do kraja.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime