Svi znamo koje mesto, tj. planeta je najtoplija u našem sistemu, međutim šta je sa ostatkom? Stručnjaci kažu da su neki drugi delovi kosmosa neuporedivo topliji.
Određivanje najtoplijeg mesta u univerzumu nije nimalo lak posao, pre svega jer se većina potencijalnih kandidata nalazi na veoma velikoj udaljenosti od naše planete. Čak i kada stručnjaci dođu do nekog rezultata, upitno je koliko je on i tačan. Ipak, za te potrebe oni imaju tačno određene postupke koji smanjuju procenat greške na minimum.
Crne rupe i drugi kandidati
Stručnjaci se slažu da je najtoplije mesto u univerzumu ono gde se događa neki kataklizmički događaj. Ipak, jedan objekat se posebno ističe – crna rupa. Ona ima gravitaciono privlačenje od kog ne može aspolutno ništa da pobegne. Ali dok je ona iznutra hladna, akrecioni disk oko njega usisava molekule velikom brzinom.
Tom prilikom dolazi do velikog trenja, što dalje utiče na povećanje temperature. Temperatura može da raste sve dok se njeno magnetno polje hrani okolnom materijom. Kako je to poznato? Jer stručnjaci mere energiju koja se emituje iz supermasivnih crnih rupa, u vidu snopova svetlosti, radio talasa i rendgenskih zraka.
Ričard Kelej, viši naučnik solarnih studija u Nase je za Lajv Sajns objasnio da svetlost udaljenih objekata prolazi kroz savremene teleskope, nakon čega njihovi senzori mere energiju ili talasnu dužinu zračenja, a oni stvaraju spektar. Detaljnim analizama tog spektra moguće je doći do zaključka kolika je temperatura objekta koji proučavaju.
Tom tehnikom do sada su uspeli da zabeleže kako je nebesko telo 3C273, najtoplije mesto. Ukoliko se govori u brojkama, temperatura njegovog jezgra iznosi preko 10 triliona stepeni Celzijusovih. Poređenja radi, temperatura Sunca iznosi oko 5.600 stepeni Celzijusovih. Ali kako tehnologija svakim danom sve više napreduje, naučnici se nadaju da će doći do novih otkrića. Za sada kandidati nisu jedino crne rupe.
Poznato je da svaka eksplozija u svemiru može da dovede do stvaranja izuzetno visokih temperatura. Pa tako, kada se ostaci supermasivnih zvezda nakon supernove, poznate i kao neutronske zvezde – sudare, one mogu da proizvedu temperaturu od oko 800 milijardi stepeni Celzijusovih. Zbog toga će i one predstavljati fokus daljih studija.
