Evropske aerodrome prethodnih dana pogodili su snežni nanosi, zaleđene piste i magla, zbog čega su brojni letovi otkazivani ili su kasnili i po više sati. Urednik portala “Tango siks” Petar Vojinović kaže za RTS da koliko god aerodromi imali razvijenu tehnologiju, u prvih nekoliko sati ne mogu dovoljno brzo da naprave idealne uslove za poletanje ako sneg konstantno pada.
Petar Vojinović ističe da je stanje u avio-saobraćaju širom Evrope jutros bolje nego prethodnih dana.
“Leteo sam prethodna dva dana i imao sam kašnjenje od oko 40 minuta najviše zbog procedure razleđivanja”, naveo je Vojinović, dodajući da je to ključna stvar kada su u pitanju zimski uslovi letenja.
Vojinović je rekao da čak i manji aerodromi u takvim situacijama imaju 20–30 minuta duže procedure zbog razleđivanja prilikom procedure poletanja, a ekstremni primeri pokazuju koliko sistem može biti osetljiv.
“Svi aerodromi svuda na svetu imaju tehnologiju, ali uvek u prvih nekoliko sati ne mogu dovoljno brzo da naprave idealne uslove za poletanje ukoliko sneg konstantno pada”, objašnjava Vojinović.
Osvrćući se na nedavna dešavanja u Amsterdamu, urednik “Tango siksa” navodi da je reč o retkoj kombinaciji faktora.
“Specifična meteorološka situacija vezano za temperature koje su bile baš negde oko nule, plus je bio vetar prouzrokuju trku sa vremenom, jer tečnost za razleđivanje deluje ograničeno. Dovoljno je da u tom jednom delu lanca neko zakasni, onda svi moraju nazad”, istakao je Vojinović.
Otkazivanja i kašnjenja letova pre svega avio-kompanijama ne idu u prilog, uz velike troškove nastaju problemi i sa prtljagom, prebukiranjem i organizacijom prevoza putnika, objašnjava Vojinović.
Bezbednost na prvom mestu
Sagovornik Jutarnjeg programa dodaje da se u situacijama otkazivanja letova, tokom snežnih nanosa, odluke donose isključivo iz bezbednosnih razloga.
“Ukoliko dobijete vest da je let otkazan ili će se produžiti njegovo poletanje, to je nešto što mora da se dogodi zbog bezbednosti“, naglašava Vojinović.
Objašnjava i da, iako je avio-kompanija ta koja ima direktan odnos sa putnikom, uzroci poremećaja često nisu pod njenom kontrolom.
“Aerodromi kao kompanije, kontrole letenja, svi oni mogu da zakažu, da naprave neki poremećaj, ali nijedan od tih entiteta nema nikakav komercijalni odnos sa putnikom, to jedini ima avio-kompanija”, kaže Vojinović.
Kompenzacija i “viša sila”
Kada su u pitanju prava putnika, Vojinović podseća da su u slučajevima loših vremenskih uslova u pitanju okolnosti “više sile”.
“Tada nema onih mogućnosti da dobijete kompenzaciju, ali, obaveza da putnici budu prebačeni odmah sledećim letom, postoji”, objašnjava sagovornik.
Na kraju, Vojinović ističe da, uprkos tehnološkom napretku, meteorološki uslovi ostaju ključni faktor.
“Meteorološke situacije su nešto na šta avio-kompanije ne mogu da utiču i jednostavno u pitanju je isključivo bezbednosna stvar”, zaključio je Vojinović.
