Kupovina stana je jedna od najvažnijih finansijskih odluka, a pitanje koje sve češće postavljaju kupci i investitori glasi: “Ako kupim stan ove godine, koliko može da vredi za pet, deset ili dvadeset godina?”
Iako niko ne može da predvidi budućnost sa potpunom sigurnošću, istorijski podaci i tržišna statistika daju dovoljno materijala za prilično jasne projekcije.
Inflacija gura cene naviše
Na pitanje da li će cene stanova rasti, odgovor ne leži u prognozama, već u jednoj sigurnoj činjenici: inflacija raste, pa sa njom i cena kvadrata. Nekretnine se zato smatraju jednim od najpouzdanijih načina zaštite novca.
Pored toga, stan može odmah da počne da vraća investiciju kroz izdavanje, što za mnoge kupce predstavlja dodatni motiv.
Tržište bez alternative podiže potražnju
U Srbiji ne postoji razvijena berza niti snažni investicioni fondovi kao opcija za ulaganje, pa se kapital najčešće sliva u nekretnine. Zbog toga se na tržištu nadmeću svi od velikih investitora, preko onih koji traže stan za izdavanje, do mladih porodica koje kupuju prvi dom.
Najtraženije su manje jedinice, do 45 m², na dobrim lokacijama u većim gradovima, a upravo tu se beleži i najveći rast vrednosti.
Koliko su stanovi poskupeli poslednjih godina?
Da bismo razumeli budućnost, dovoljno je da se osvrnemo samo malo unapred. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena kvadrata u Beogradu 2019. godine bila je oko 1.500 evra, dok danas iznosi oko 2.200 evra.
U najatraktivnijim opštinama stvarne cene dostižu i duplo više vrednosti. To znači da je za pet godina rast bio između 46 i 70%, bez ikakvih ulaganja u adaptaciju ili renoviranje.
Primera radi, stan od 60 kvadrata koji je vredeo 90.000 evra, danas na tržištu ima cenu od oko 150.000 evra. Nekretnine nisu brza zarada, njihova vrednost se gradi godinama.
Ako cene rastu prosečno 5% godišnje, računica izgleda ovako:
– za 5 godina: +27%
– za 10 godina: +63%
– za 20 godina: i do +160%
Drugim rečima, stan kupljen danas za 100.000 evra može za dve decenije vredeti i više od 260.000 evra, što je u skladu sa dosadašnjim trendovima na tržištu, posebno u velikim gradovima.
Kupovina u fazi izgradnje dodatno povećava potencijal zarade jer se stan kupuje po nižoj ceni. Bez obzira na promene u svetu, jedno ostaje isto: stanovi ne zastarevaju. Za razliku od tehnologije ili automobila, kvadrati se mogu lako obnoviti, izmeniti i prilagoditi tržištu.
Ne zavise direktno od političkih šokova, tržišnih turbulencija ili kratkoročnih ciklusa, a čak i kada tržište uspori brzo se vraća u ritam. Zato se nekretnine decenijama tretiraju kao „safe assets“.
Kupovina stana je jedna od najvažnijih finansijskih odluka, a pitanje koje sve češće postavljaju kupci i investitori glasi: “Ako kupim stan ove godine, koliko može da vredi za pet, deset ili dvadeset godina?”
Iako niko ne može da predvidi budućnost sa potpunom sigurnošću, istorijski podaci i tržišna statistika daju dovoljno materijala za prilično jasne projekcije.
Inflacija gura cene naviše
Na pitanje da li će cene stanova rasti, odgovor ne leži u prognozama, već u jednoj sigurnoj činjenici: inflacija raste, pa sa njom i cena kvadrata. Nekretnine se zato smatraju jednim od najpouzdanijih načina zaštite novca.
Pored toga, stan može odmah da počne da vraća investiciju kroz izdavanje, što za mnoge kupce predstavlja dodatni motiv.
Tržište bez alternative podiže potražnju
U Srbiji ne postoji razvijena berza niti snažni investicioni fondovi kao opcija za ulaganje, pa se kapital najčešće sliva u nekretnine. Zbog toga se na tržištu nadmeću svi od velikih investitora, preko onih koji traže stan za izdavanje, do mladih porodica koje kupuju prvi dom.
Najtraženije su manje jedinice, do 45 m², na dobrim lokacijama u većim gradovima, a upravo tu se beleži i najveći rast vrednosti.
Koliko su stanovi poskupeli poslednjih godina?
Da bismo razumeli budućnost, dovoljno je da se osvrnemo samo malo unapred. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena kvadrata u Beogradu 2019. godine bila je oko 1.500 evra, dok danas iznosi oko 2.200 evra.
U najatraktivnijim opštinama stvarne cene dostižu i duplo više vrednosti. To znači da je za pet godina rast bio između 46 i 70%, bez ikakvih ulaganja u adaptaciju ili renoviranje.
Primera radi, stan od 60 kvadrata koji je vredeo 90.000 evra, danas na tržištu ima cenu od oko 150.000 evra. Nekretnine nisu brza zarada, njihova vrednost se gradi godinama.
Ako cene rastu prosečno 5% godišnje, računica izgleda ovako:
– za 5 godina: +27%
– za 10 godina: +63%
– za 20 godina: i do +160%
Drugim rečima, stan kupljen danas za 100.000 evra može za dve decenije vredeti i više od 260.000 evra, što je u skladu sa dosadašnjim trendovima na tržištu, posebno u velikim gradovima.
Kupovina u fazi izgradnje dodatno povećava potencijal zarade jer se stan kupuje po nižoj ceni. Bez obzira na promene u svetu, jedno ostaje isto: stanovi ne zastarevaju. Za razliku od tehnologije ili automobila, kvadrati se mogu lako obnoviti, izmeniti i prilagoditi tržištu.
Ne zavise direktno od političkih šokova, tržišnih turbulencija ili kratkoročnih ciklusa, a čak i kada tržište uspori brzo se vraća u ritam. Zato se nekretnine decenijama tretiraju kao „safe assets“.