Sunce je danas izvor energije i gravitacije na Zemlji, ali, jednog dana, upravo ono će izazvati propast naše planete.
Kako centralna zvezda našeg sistema bude starila, njen životni ciklus dovešće do toga da razori naš „plavi kliker“, piše LiveScience.
Koliko vremena Zemlja ima pre nego što je Sunce proguta? Očekivano vreme smrti: za nekoliko milijardi godina. Međutim, život na Zemlji nestaće mnogo, mnogo pre toga.
Zemlja će postati nemoguća za život većine organizama već za oko 1,3 milijarde godina zbog prirodne evolucije Sunca, procenili su stručnjaci za LiveScience.
Kraj života naše planete neodvojiv je od evolucije Sunca.
“Zemlja ima verovatno 4,5 milijardi godina pre nego što Sunce postane veliki, crveni džin i proguta našu planetu”, rekao je za LiveScience Ravi Koparapu, planetarni naučnik Svemirskog centra Godar pri NASA.
Crveni džinovi nastaju u finalnim fazama stelarne evolucije, kada zvezda ostane bez vodonika kao goriva za nuklearnu fuziju i počne da umire, navodi Evropska svemirska agencija.
Jednom kad fuzija prestane, gravitacija počinje da vodi glavnu reč. Helijumsko jezgro počeće da se kompersuje pod uticajem gravitacije, a to će dići temperaturu. Skok u temperaturi dovešće do toga da se spoljni sloj plazme Sunca dramatično raširi.
“Sunce će nateći najmanje do veličine Zemljine orbite”, rekao je Koparapu.
Sudbina Zemlje i života na njoj
Ali Zemlja najverovatnije neće izdržati do tih 4,5 milijardi godina. A i to svakako ne bi bila Zemlja kakvu danas znamo.
“Nije neophodno da dočekamo spoljne slojeve Sunca da stignu do Zemlje. Planeta će postati prevruća mnogo pre nego što se naša zvezda transformiše u crvenog džina. Kako Sunce bude dizalo temperaturu, tako će okeani ispariti, vremenom će nestati i atmosfera, a onda će udari Sunčeve gravitacije raskomadati Zemlju”, objasnio je Koparapu.
“Za otprilike 1,3 milijarde godina ljudi neće biti u mogućnosti da fiziološki opstanu na Zemlji zbog sve vrelijih i vlažnijih uslova. Okeani bi mogli da ispare već za oko 2 milijarde godina, kada svetlost Sunca bude 20 odsto jača nego danas”, dodao je on.
Neke vrste života mogle bi možda da opstanu u tim uslovima, određene vrste ekstremofila, ali ne i ljudi, naglašava.
“Ljudima i svim vrstama složenih organizama potrebno je mnogo toga za opstanak. Primera radi, kod ljudi skok telesne temperature za samo 3,3 stepena može da bude opasan po život”, rekao je Rodolfo Garsija, doktorand astronomije i astrobiologije na Univerzitetu u Vašingtonu.
Koparapu dodaje da je takozvana temperatura vlažne sijalice, kombinacija visoke temperature, vlažnosti, vetra… kada ljudsko telo više ne može da se ohladi znojenjem, može biti smrtonosna već na 30 stepeni.
“Kada je reč o ljudskom životu, već sledećih 100 godina biće veoma interesantno”, rekao je on.
