Iran je najavio osvetu nakon ubistva generala Kasema Sulejmanija u američkom napadu. BBC analizira kolika je zapravo pretnja Irana sudeći po vojnim kapacitetima.
Veličina vojske
Procenjeno je da je u iranskoj vojsci 523.000 aktivnog osoblja u različitim funkcijama, prema Međunarodom institutu za strateške studije. To uključuje 350.000 njih u redovnoj vojsci i 150.000 članova Islamske revolucionarne garde. Njih 20.000 je u mornarici, a iz ove grupe patroliraju u Ormuskom moreuzu, mestu više sukoba, uključujući i one u kojima su zaplenjeni strani tankeri. Islamska revolcionarna garda takođe kontroliše jedinicu Badidž, volontersku snagu koja pomaže da se suzbiju unutrašnji sukobi. Ova jedinica potencijalno može da mobiliše više stotina hiljada osoblja, piše BBC.
Islamska revolucionarna garda (IRCG) ustanovljena je pre 40 godina da brani islamski sistem u Iranu i osamostalila se kao velika vojna, politička i ekonomska sila.
Operacije van zemlje
Elitna jedinica Kuds, koju je vodio general Sulejmani, sprovodi tajne operacije na međunarodnom planu za IRCG i izveštaje podnosi vrhovnom vođi Irana, ajatolahu Aliju Hamneiju. Veruje se da broji 5.000 članova. Jedinica je poslata u Siriju, gde su savetovali snage lojalne Bašaru al Asadu i šiite.
Ekonomski problemi i sankcije naškodili su uvozu oružja u Iran, koje je relativno malo u odnosu da druge zemlje u regionu. Vrednost uvoza u oblasti odbrane između 2009. i 2018. godine je jednaka 3,5 odsto uvoza Saudijske Arabije u istom periodu, prema podacima Međunarodnog insituta za mirovne studije u Stokholmu.
Većina uvoza Irana je iz Rusije, a ostatak je iz Kine.
Da li Iran ima rakete?
Da, rakete su najveći ponos vojske, s obzirom na manjak vazdušnih snaga u poređenju sa rivalima kao što su Izrael i Saudijska Arabija. Ministarstvo odbrane SAD u izveštajima navodi da je Iran po pitanju raketa najveća snaga Srednjeg istoka, obuhvatajući rakete pretežno kratkog i srednjeg dometa. Takođe, navodi se da Iran testira svemirsku tehnologiju koja bi omogućila razvoj interkontinentalnih raketa.
Sajber
Posle velikog sajber napada 2010. godine na iranska nuklearna postrojenja, zemlja je počela da razvija sopstvene kapacitete u sajber prostoru. Prema vojnom izveštaju SAD, meta Irana bile su vazduhoplovne kompanije, kompanije koje se bave energetijkkom i prirodnim resursima i firme za za sajber-špijunaže širom sveta.
Takođe, u protekloj godini Majkrosoft je saopštio da je hakerska grupa iz Irana povezana sa tamošnjom vlašću, ciljala američku predsedničku kampanju i pokušavala da provali u račune zvaničnika vlade SAD, zaključuje BBC.
Dovoljno su jaki da urade ono sto ce jednog dana i onako morati uraditi, hteli ili ne hteli.