Komandant Kfora general-major Enriko Barduani u intervjuu za Kosovo onlajn pričao je o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu, ulozi Kfora, dijalogu pod pokroviteljstvom EU, mostovima na Ibru, KBS-u, dronovima bajraktari…
Kada je u pitanju bezbednosna situacija na Kosovu, general-major Barduani navodi da je ona generalno mirna, ali i dalje ostaje krhka.
– Bezbednosna situcija na Kosovu je generalno mirna, ali i dalje krhka. To znači da je i dalje podložna riziku od potencijalne eskalacije, s obzirom na nekoliko nerešenih pitanja i korišćenje, ponekad, zapaljive retorike, sprovođenje jednostranih poteza i obavljanje aktivnosti koje zajednice doživljavaju kao provokaciju. Kao komandant Kfora, naravno, moj prioritet je da osiguram da Kfor ostane dobro pozicioniran na terenu kako bi nastavio da pruža bezbedno i sigurno okruženje svim ljudima koji žive na Kosovu. U svakom trenutku i nepristrasno, u skladu sa našim dugogodišnjim mandatom UN, zasnovanim na dobro poznatoj Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine. Dozvolite mi da dodam da Kfor nije sam u ovim ogromnim zadacima. U stvari, nastavljamo da radimo u tesnoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i Misijom EU za vladavinu prava na Kosovu (Euleks), u njihovoj ulozi garanta bezbednosti – rekao je komandant Kfora.
Koliko izostanak uspeha u dijalogu između Beograda i Prištine otežava bezbednosnu situaciju?
– Dozvolite mi da naglasim da NATO i Kfor nastavljaju da u potpunosti podržavaju dijalog koji posreduje EU za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. U tom smislu, pozdravili smo imenovanje gospodina Petera Sorensena za novog specijalnog predstavnika EU za dijalog, jer on ima ogromno znanje i iskustvo u pitanjima Zapadnog Balkana. Mislim da je dijalog koji posreduje EU jedini mogući okvir za rešavanje otvorenih pitanja i postizanje rešenja koja istovremeno poštuju prava svih zajednica i proizvode trajna rešenja. A posebno je poštovanje zajednica ključ za trajnu stabilnost.
Svesni smo da je Kosovskim bezbednosnim snagama potrebna dozvola komandanta Kfora da bi došle na sever. Da li se ova dozvola odnosi i na dronove “bajraktar” koje poseduju KBS?
– Dozvolite mi da naglasim da, u skladu sa postojećim obavezama preuzetim između NATO i Prištine, KBS mogu da se rasporede na severu Kosova samo uz prethodnu saglasnost komandanta Kfora. I pozdravljam kontinuirano poštovanje ove obaveze od strane Kosova, koja je važna za stabilnost i značajno pitanje poverenja između NATO i Kosova. Odvojeno, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, komandant Kfora zadržava primarnu vlast nad vazdušnim prostorom Kosova. To znači da imam ovlašćenje da odobrim ili odbijem bilo kakav pristup vazdušnom prostoru na Kosovu. Što se tiče konkretno dronova, dronova “bajraktar”, Kfor je odobrio stalnu ograničenu zonu u centralno-južnom delu Kosova, gde KBS mogu da sprovode potrebnu obuku za svoje operatere dronova bez ometanja vazdušnog saobraćaja. Komercijalnog i, naravno, vazdušnog saobraćaja Kfora.
Da li u ovom trenutku postoji potreba za povećanjem broja trupa Kfora na Kosovu?
– Kfor je sa trenutnom jačinom od oko 4.600 vojnika iz 33 zemlje, uključujući saveznike i partnere NATO, dobro spreman da se nosi sa trenutnom situacijom i da nastavi efikasno da ispunjava svoj mandat koji proizlazi iz Rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ukoliko bi bezbednosna situacija na terenu zahtevala hitno pojačanje Kfora, NATO ima punu mogućnost da rasporedi dodatne snage iz rezervnih snaga, kao i da angažuje novoosnovane Savezničke snage za reagovanje, koje se sastoje od jezgra od 1.000 vojnika.
Kako gledate na tvrdnje predstavnika kosovskih vlasti kada kažu da je bezbednost ugrožena jer, kako ističu, 70 odsto kapaciteta srpske vojske nalazi se blizu Kosova? Takođe, imamo različita tumačenja izjave američkog predsednika Trampa od strane Vjose Osmani i drugih visokih zvaničnika iz Prištine. Da li je bezbednost bila ugrožena u poslednjih nekoliko meseci?
– Dozvolite mi, kao uvod, da naglasim da Kfor održava prisustvo u tom području i pažljivo prati situaciju. Posebno, kao vrhovni autoritet za administrativnu graničnu liniju, Kfor stalno sprovodi aktivnosti duž administrativne granične linije putem patrola, osmatračnica, izviđanja i nadzora. Pod mojim mandatom, nismo primetili nikakve značajne promene u prisustvu i raspoređivanju srpskih oružanih snaga. Pored toga, na osnovu postojećih procedura koje proizlaze iz vojno-tehničkog sporazuma koji su potpisali NATO i Vlada Srbije 1999. godine, srpske oružane snage moraju redovno obaveštavati Kfor o raspoređivanju snaga i operativnim aktivnostima u blizini administrativne granične linije, onoga što se nekada nazivalo bivšom kopnenom bezbednosnom zonom. Kao komandant Kfora, mogu reći da je saradnja bila stabilna i kontinuirana. Redovno komuniciram sa svim svojim kolegama, uključujući predstavnike Kosovske bezbednosne organizacije s jedne strane i načelnika Generalštaba srpskih oružanih snaga s druge strane. Mislim na generala Milana Mojsilovića. Ovo pomaže u očuvanju i unapređenju naše međusobne svesti o situaciji.
