Aktuelna srpska vlast pronašla je svog Pedra u vlasniku Delta holdinga Miroslavu Miškoviću, od milja nazvanom Miško i označila njegov lik i delo uzrokom svakog zla i nevolje kroz koje prolazi premijer Aleksandar Vučić u istorijskoj misiji odvođenja Srba i Srbije u bolju budućnost.
Nakon što je onomad Mišković pušten iz pritvora da se brani sa slobode (afera putarska preduzeća) uz rekordno plaćenu kauciju od 12 miliona evra, i nakon što mu je vraćen pasoš, ovaj biznismen postao je Vučićevim bespilotnim letačima, odnedavno poznatim i kao dronovi, kriv za sve i svašta i time ne svojom zaslugom, počeo da uživa simpatije građana koji se po inerciji uvek svrstavaju uz napadnute, a ne uz njihove napadače.
Tako je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić požurio da optuži Miškovića kako on lično, u sadejstvu sa predsednikom vojvođanske vlade Bojanom Pajtićem, stoji iza "incidenta" koji se dogodio u Londonskoj školi ekonomije. Tamo su, nakon Vučićevog predavanja, izvesni Nikola Sandulović i njegova advokatica postavili srpskom premijeru neka neprijatna pitanja, što je u jednoumnoj otadžbini ocenjeno kao napad bez presedana na Aleksandra Velikog i naravno – državni udar?!
– Pitajte Miroslava Miškovića i Bojana Pajtića šta je tamo radio Nikola Sandulović. Ovo je još jedan atak i pokušaj državnog udara na premijera Vučića. Nikola Sandulović je kriminalac – zaključio je Babić i automatski izrekao presudu jednom od Đinđićevih čuvara.
I ministar pravde Nikola Selaković, onaj koji već mesec i po dana ne može da se ispetlja iz klupka u koji se sam upleo ne znajući kako da sanira posledice štrajka advokata, tvrdi da je paraliza srpskog pravosuđa, izazvana tim štrajkom, "rezultat sprege politikanata i tajkuna", sve u cilju "da se Miroslav Mišković ne osudi i da se destabilizuje cela država".
Ni to Vučićevim dronovima nije bilo dosta, pa su vlasniku Delta holdinga kao "dokaz" o šurovanju sa "politikantima" predočili i feštu u njegovom vlastitom hotelu u Beogradu, sve sa imenima advokata "destabilizatora" koji su mu pravili društvo.
Što su srpski advokati istrajniji u bojkotu sudnica, to je broj branilaca po službenoj dužnosti koji besplatno nude usluge režimu sve veći.
Nije Selaković jedini Vučićev ministar koji umišlja da može biti i tužilac, i sudija, i advokat. Njegovom kolegi, ministru policije Nebojši Stefanoviću, već zaboravljenom glavnom junaku knjige o lažnim doktoratima, od čitavog skandala na utakmici Srbija – Albanija zasmetao je samo onaj nesrećnik koji je upao u televizijski kadar i izvikivao "Vučiću, pederu".
Nebojša je bio zgrožen i nije se smirio dok autoru te dijagnoze (ili karakterne osobine) iskazane u dve reči, nije isposlovao krivičnu prijavu, i to za – nasilništvo na javnom mestu.
To što mu šef države (Tomislav Nikolić, a ne Aleksandar Vučić) na istoj toj utakmici nije u potpunosti bio bezbednosno pokriven, ministra policije nije zanimalo. Ni tada, ni kasnije nijednu reč o tome nije zucno. Jer je sve vreme smišljao kako da "uveže" Miškovića u tu "pedersku" rabotu usmerenu da ukalja premijera. Koji iz Londona, preko iste one televizije koja nije isključila kamere sa "Vučiću, pederu" poručuje vaskolikom pučanstvu da je "srećan zbog činjenice što je Srbija u situaciji da je njenog premijera moglo da prati više ljudi nego 15 nobelovaca koji su tu govorili i predstavnika svih drugih država".
Usta moja, hvalite me, vi dušmani crknite, a ti Miško gledaj šta ćeš, kome ćeš i koliko dugo još da visiš kao Pedro.
