Pre deset godina su počeli sukobi u Siriji. Otada je 800.000 ljudi iz te zemlje potražilo utočište u Nemačkoj. Da li će mnogi od njih morati da se vrate? Istovremeno, Nemačka je prva osudila sirijske ratne zločince.
Prošlog meseca Nemačka je postala prva država koja je osudila bivšeg saradnika zloglasne sirijske Vojne obaveštajne službe u skladu sa međunarodnim pravom. Presuda je doneta nakon višemesečnih svedočenja o sistematskim kršenjima ljudskih prava.
No malo pre toga, Nemačka je dospela na naslovnice kao prva evropska sila koja je proglasila situaciju u Siriji dovoljno sigurnom da tamo deportuje ljude koji u Nemačkoj budu odbijeni kao tražioci azila. To je preglasavanjem odlučila konferencija ministara unutrašnjih poslova nemačkih pokrajina.
Da li će Sirijci morati da se vrate kući?
Odnos je komplikovan. Oko 800.000 ljudi iz Sirije je u poslednjih deset godina našlo novi dom u Nemačkoj. Ali većina uživa takozvanu supsidijarnu zaštitu – pitanje je da li će morati da se vrate kući, kad se Sirija donekle stabilizuje.
Početkom meseca je berlinski “Tagescajtung” pitao vlade nemačkih pokrajina, u čijoj su nadležnosti deportacije, da li su ljudi već prisilno vraćani u Siriju ili se tako nešto planira? Nije ih bilo, a neki zvaničnici su čak rekli da bi deportacijama mogli da se usprotive sudovi koji moraju da odobre takav potez u svakom pojedinom slučaju.
Pa kako onda objasniti ovako šizofrenu odluku u vezi sa Sirijom? “Ovde su na delu potpuno različiti nivoi vlasti”, pojašnjava Rene Vildangel, stručnjak za odnose EU s Bliskim istokom. Odluke koje su doneli ministri unutrašnjih poslova na pokrajinskom nivou ne odražavaju nužno političke stavove na državnom nivou.
Odnosi sa Asadom
Ali, bez obzira što njegovim ljudima sudi za ratne zločine, Nemačka će, kao i ostatak EU, verovatno biti prinuđena da obnovi odnose sa državom kojom i dalje rukovodi Bašar al Asad. Ti odnosi nikad nisu sasvim prekinuti.
– Iako je Nemačka zatvorila ambasadu u Damasku, ona nikada nije potpuno prekinula odnose sa Sirijom – rekao je za DW Stefan Talmon, profesor na Institutu za međunarodno pravo Univerziteta u Bonu.
Kao i većina evropskih država – osim Bugarske i Rumunije – i Nemačka je zatvorila ambasadu u Damasku 2012. Međutim, kako ističe Talmon, još uvek postoji Sirijska ambasada u Berlinu i očito postoje kontakti na administrativnom nivou.
Nemački stručnjaci predlažu da eventualno otopljavanje odnosa sa Damaskom bude uslovljeno uspostavljanjem pravne države u Siriji.
