Rad na dijalogu Beograda i Prištine se nastavlja, poručio je kratko portparol Evropske unije Peter Stano, dodajući zagonetno da će naredne sastanke najaviti kad za to dođe vreme. O sadržaju pregovora i drugim detaljima nije rekao ni reči, a razlog tome politički analitičar Milan Nikolić vidi u, kako kaže, mnogo faktora i nepoznanica u sadašnjem trenutku, zbog kojih se ne može proceniti šta će se, kada i kako događati.
– Možda je najznačajniji od njih skorašnji dolazak nove administracije u SAD kako bi videli da li će ostati traga onome što je Vašingtonskim sporazumom Beograda i Prištine uradio odlazeći Donald Tramp. U Prištini je administracija Abdulaha Hotija “na tankom ledu”, priča se o izborima, pa je srpski predsednik Aleksandar Vučić jedini neka vrsta stabilnosti u tim razgovorima – tumači Nikolić za “Vesti”.
Uz to se, ističe on, Evropska unija čudno ponašala kad je reč o dijalogu, jer je sva inicijativa išla iz Vašingtona, a Brisel skakutao okolo, pa su njegovi predstavnici zakazivali razgovore sa nejasnim stavom šta nude za “zelenim stolom”.
– Poznat je međunarodni stav da se mora polako ići ka rešenju, ali vidimo da niko nije spreman na kompromis. Naročito ne kosovski Albanci, dok srpska strana više nema mnogo manevarskog prostora za davanje ustupaka. Brisel bi trebalo da ponudi nešto mnogo krupno i jednima i drugima da bi se došlo do kompromisa: Srbiji do 2025. ulazak u EU, a Prištini viznu liberalizaciju, mada tu ima bojazni da bi se Kosovo ispraznilo, naročito kad je reč o mladima, a pitanje je da li je Evropa spremna za još jedan migrantski talas – ukazuje ovaj analitičar.
Sadašnja situacija, kako primećuje, nije nimalo sjajna.
– Mora ozbiljnije da se radi na pregovorima, a kosovski Albanci treba da ulaze u kompromise mnogo ozbiljnije – smatra Nikolić.
Inače, EU je imenovala posrednika Miroslava Lajčaka da obnovi dijalog, a kako se spekuliše njemu će verovatno biti nastavljen ovaj mandat koji ističe 31. marta. Hoti i Vučić su se, osim u Briselu, sastali u Vašingtonu i imali i onlajn komunikaciju na Samitu u Parizu. Izneli su različite stavove o uspostavljanju Zajednice srpskih opština na Kosovu, ali se to pitanje do kraja 2020. nije našlo na zelenom stolu. Priština, inače, na SZO gleda kao na kompenzaciju za priznanje nezavisnosti Kosova, a Beograd kao ispunjenje Briselskog sporazuma, ali ne i kao konačni dogovor.
Iz EU je i posle najava iz Prištine o vanrednim izborima poručeno da nastavljaju saradnju sa “sagovornicima na Kosovu” i od Prištine očekuju poštovanje i primenu svih do sada postignutih sporazuma. U Prištini bi do kraja januara mogli da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, a Srbiju u idućoj čekaju predsednički i izbori na svim nivoima.
Vreme je, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković, da EU pokaže autoritet.
– Pre svega, treba da natera kosovske Albance da poštuju potpisano o ZSO i da se ide u pregovore, ne radi pregovora, već radi dogovor – tumači za “Vesti” Anđelković i ističe da je za pritisak EU prava adresa Priština.
Bajdenu treba vreme
Milan Nikolić nije siguran koliko brzo će se obavljati dijalog ako EU pokaže pasivnost, pošto novoj administraciji SAD, predvođenoj Džozefom Bajdenom, treba bar pola godine da se orjentiše i deluje.
– Pritom će u rukama imati bombu kašikaru, podeljenu državu i 74 miliona uglavnom radnika i siromašnih ljudi koji su glasali za Donalda Trampa. Među prioritetima za Vašington su i dogovor o nuklearnom naoružanju koji ističe u februaru, pa Pariski sporazum, i odnos sa EU, pa deluje da im je Kosovo 99. tačka od 100 – ukazuje ovaj analitičar.
Sastanak eksperata
Ekspertski timovi Beograda i Prištine prošle godine sastali su se šest puta. Poslednji sastanak je održan 10. decembra, a obe delegacije su sledeći najavile za početak ovog meseca u Briselu. Dijalog je posle gotovo dvogodišnje pauze nastavljen u julu prošle godine, pošto je vlast Avdulaha Hotija ukinula porez od 100 odsto na srpsku robu.
