Konak za 100 monaha

Smešten u podnožju planine Borje, na zapadu Republike Srpske, manastir Liplje prkosi zubu vremena još od 13. veka, kada je podignut, dok ga narodno predanje vezuje za ranije doba i Svetog Savu. Neznani ktitor manastira bio je veoma imućan, pa je Liplje bio jedan od najviših i najlepših manastira u Bosni i Hercegovini. Veoma elegantna građevina zidana je lomljenim kamenom u raškom stilu. U njoj je živelo stotinu monaha koji su pokrenuli značajnu prepisivačku školu i ikonografsku radionicu. U zapisima se pominje još kao Osovica. Prve pouzdane vesti o Liplju potiču iz druge polovine 15. veka, kada su monasi ovog manastira i susednog Stuplja upisali svoja imena u Kruševski pomenik. Ova knjiga je izgorela u požaru beogradske Narodne biblioteke 1941. godine. Život manastira je uprkos turskim osvajanjima cvetao do početka 17. veka. Međutim, od 1615. doživljava niz katastrofa. Prvu je zabeležio prepisivač Danilo: "Godine 7123 … nadođe poplava (reke Bistrice) i obuze portu, razori crkve i konake, ne ostade kamen na kamenu i utopi se deset monaha i četiri đaka, od vode izbegoše samo trojica". Potom je, 1696. godine, manastir opljačkan i spaljen, i od tada, narednih 200 godina ostao prazan. Obnovu je tek u drugoj polovini 19. veka pokrenuo sveštenik Kosta Dušanić. Manastirska crkva, koja je najpre bila posvećena Svetom Nikoli, od tada je posvećena prazniku Blagovesti. Danas je konak Liplja otvoren i za svetovne goste, a u njegovoj sali mogu se održavati seminari i slični skupovi.