Tanjug
Aleksej Kondratjev

Rus Aleksej Kondratjev, kandidat za specijalnog izaslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) za Kosovo. izjavio je da protivljenje Prištine njegovom izboru nije neka novost i da pre svega treba razumeti mentalitet kosovskih Albanaca.

U izjavi za Sputnjik, Kondratjev kaže da su se od momenta ulaska ruske jedinice u sastav Kfora na teritoriji Kosova, Albanci jako negativno ponašali prema Rusima i na svaki način su pokazivali da nisu spremni za dijalog i saradnju. Albanci su, dodao je, preferirali, umesto Rusa, američki kontigent i zato za njega ovo nije neka novost.

Odbor Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) za politička pitanja i demokratiju danas treba da odluči o izboru novog izaslanika za Kosovo, a jedan od trojice kandidata je Kondratjev, što je izazvalo mnoga negativna reagovanja u Prištini, a odlazeći ministar Bedžet Pacoli je ocenio da bi njegov izbor bio opasnost za Kosovo i da, ako on bude izabran, sa njim ne treba sarađivati.

Komentarišući takve reakcije iz Prištine, Kondratjev kaže da je najvažnije to da se, po njegovom mišljenju, tokom ove godine mnogo toga promenilo u administrativnoj strukturi u Prištini. Neke promene, dodao je, direktno krše rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, a kao primer je naveo formiranje ministarstva odbrane Kosova, što je sada jedna od najvažnijih tačaka u odnosima Beograda i Prištine i UN.

– Zato kosovske vlasti sa današnjim panalbanskim stavovima opozicije ne žele nikakvo prisustvo Rusa na Kosovu – naveo je Kondratjev.

Upitan da li tokom budućeg mandata planira da poseti Kosovo, Kondratjev odgovara potvrdno i da će morati da proceni situaciju na terenu, kako bi posle izveštavao u okviru rezolucije 1244 i međunarodnog prava, i kako bi dao odgovarajuću ocenu.

Govoreći o platformi svog budućeg mandata, Kondratjev kaže:

– Mi planiramo da polazimo od vladavine prava. Sve grupe stanovništva na Kosovu moraju da imaju jednaka prava, nezavisno od nacionalnosti i religije – Srbi, Albanci, Romi i ostali. Drugo je pitanje – danas postoje nerasvetljena krivična dela i prekršaji i treba da se razjasni zašto u ovim slučajima nije realizovana vladavina prava – istakao je on.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime