Letelica erbas A320 sa 162 putnika i članova posade izgubio je kontakt s kontrolom letenja rano ujutro u nedelju, a kako je na ruti u tom trenutku bilo jako nevreme, najverovatnije je to i uzrok nesreće.
Ključ su crne kutije
Sve dok se ne pronađu takozvane crne kutije o uzrocima nesreće indonežanskog aviona može se samo nagađati. Inače, svaki avion nosi dve crne kutije koje zapravo nisu crne nego narandžaste, a crnim ih nazivaju zbog okolnosti u kojima se njihovi podaci proveravaju. Jedna beleži sve razgovore u kokpitu, dok druga snima parametre rada svih sistema aviona.
– Na temelju koordinata, mi očekujemo da je on u moru, zasad mislimo da je na njegovom dnu – rekao je voditelj indonezijske agencije za potragu i spasavanje Soelistjo.
Portparol indonezijskog ratnog vazduhoplovstva Hadi Tahjanto kaže da je potraga za letom fokusirana na područje severoistočno od ostrva Bangka, koji se ugrubo nalazi na sredini puta između Surabaje i Singapura u Javanskom moru.
Poznato je da je kapetan tražio da se sa krstareće visine od 32.000 stopa popne na 38.000, ali je zahtev odbio kontrolor letenja jer se u tom trenutku na traženoj visini već nalazio drugi avion. Pet minuta kasnije avion je nestao s radara.
– Možete se popeti iznad sloja oblaka da bi izbegli oluju, ali je funkcionalnost aviona direktno povezana s spoljnom temperaturom i povećanje visine može dovesti do smrzavanja statičnog radara zbog čega pilot može doneti pogrešnu odluku oko kontrole aviona – rekao je za Rojters pilot Kvantasa s dvadesetpetogodišnjim iskustvom.
Inače, kapetan Irijanto je bio veoma iskusan letač. Imao je iza sebe 20.537 sati, od kojih više od 6.100 u kompaniji koja je ćerka firma malezijske Er Azije. Prvi oficir Remi Emanuel Plesel je francuski državljanin sa letačkim iskustvom od 2.275 sati.
Potraga za ovim avionom verovatno neće biti komplikovana poput one za malezijskim boingom 777 koji je u martu nestao iznad Malaje i nikada nije otkriven. Naime, boing je verovatno završio u veoma dubokom Indijskom okeanu, dok je Javansko more daleko pliće.
Posada australijskog aviona koji je u potrazi za avionom Er Azije primetio je objekte u Javanskom moru, ali još nije jasno da li oni pripadaju nestaloj letelici. Primećene su i krhotine za koje se veruje da pripadaju nestalom avionu nedaleko od ostrva Nangka, 160 kilometara jugozapadno od Pangkalana Buna, a što je 1.120 kilometara udaljeno od lokacije na kojoj je avion izgubio kontakt.
Indonezijski helikopter koji učestvuje u potrazi za nestalim avionom primetio je dve naftne mrlje u Javanskom moru, istočno od ostrva Belitung. Primerci nafte će biti analizirani da bi se utvrdilo da li su povezani s nestalim avionom.
Opasni frontovi
Meteorolozi kažu da olujni oblaci mogu da budu frontovi viši i od 50.000 stopa što je visina koju civilni avioni ne mogu da prelete. Satelitski snimci pokazuju da je u trenutku nestanka aviona Er Azije postojao takav front, ali i da je on ubrzo nestao. U sličnoj katastrofi 2009. godine nad Atlantikom se srušio avion Er Fransa, ali se tada ispostavilo da je posada pogrešno reagovala u lošim vremenskim uslovima.
