Ovogodišnji prinos kukuruza i žita u Srbiji je odličan, ali kupaca je malo, jer je transport Crnim morem onemogućen zbog rata u Ukrajini, a kako kažu agroanalitičari, potrebno je da se država uključi u rešavanje ovog problema i pronađe nova tržišta na koja su izvoz i prodaja žitarica mogući.
Agroanalitičar Branislav Gulan rekao je za Tanjug da smo ove godine na 720.000 hektara proizveli 3,4 miliona tona žita i da Srbija ne treba da brine za svoje potrebe što se tiče žita, ali da je problem kako prodati sada ostatak.
“Sve ovo što se dešava u svetu utiče na to, kako pronaći nove kupce. Ove godine smo imali rekordne površine – 3,4 miliona tona žita, deo će ostati, a imamo i starih zaliha. Sad država treba da pomogne da se nađu kupci, kako izvesti tu pšenicu. Možda je rešenja da se okrenom tržištu nekadašnjih zemalja Pokreta nesvestanih ili azijskom”, dodao je on.
On je rekao da je preko 60 odsto povrišne pokriveno pšenicom i da nam je najveće tržište za izvoz pšenice bilo tržište CEFTE, Italije i Austrije.
Urednik Agromagazina Goran Đaković istakao je za Tanjug da je sada trenutak da se ovo pitanje reši, najkasnije do kraja godine.
“Jedino je ta koja može da pomogne država. Nije kasno, roba je u silosima, silosi do Nove godine gratis čuvaju pšenicu”, rekao je on.
On je dodao da je tržište trenutno prepuno ukrajinske pšenice i da moramo da pronađemo kanale preko kojih ćemo plasirati našu.
Podsetio je da je prethodna godina bila sušna i da je tada bila teška situacija.
Kako je istakao, tržište je to koje diktira uslove – ponuda i tražnja – i podsetio da smo prošle godine bili u prvih 10 proizvođača žita.
Danci i Španci nemaju viška žita jer ulažu u ishranu domaće stoke
Ali mi i meso, mleko, jaja, … uvozimo, tako da smo u problemu. Zato su cene takve kakve su.