Promo

Često se postavlja dilema, naročito kada su mladi ljudi u pitanju, šta je bolje: biti na renti ili kupiti nekretninu. Pitanje je, na prvi pogled jednostavno, ali odgovor je prilično kompleksan.

Ipak, možemo krenuti u ovu mini analizu sa zaključkom: bolje je, sa mnogo aspekata, posebno ekonomskog, da kupite nekretninu nego da plaćate kiriju.

Iako je više argumenata u prilog ovog zaključka, ništa nije tako jednostavno jer obe opcije imaju svojih prednosti i nedostataka.

Prednosti plaćanja kirije

Kada plaćate kiriju, imate priličnu fleksibilnost gledano s mnogo aspekata. Možete relativno lako promeniti posao, grad, državu, društvo jer se možete lako i jeftino preseliti. Dalje, nemate psihološki niti finansijski teret ogromnog duga, poslodavac vas ne može uslovljavati jer zna da možete promeniti posao kada se setite, vi ste prilično slobodni.

Dalje, velika prednost kada ne posedujete svoju nekretninu, a time ni kredit, jeste u slučaju razvoda. Obzirom da nema lepih rastanaka, posedovanje nekretnine u slučajevima razvoda dodatno komplikuje situaciju.

Ako mislite da se to ne dešava baš u tolikoj meri da bi ste se brinuli o tom aspektu, samo pogledajte statistiku. U 2019, u Australiji je sklopljeno 113.815 brakova, a iste godine je bilo 49.166 razvoda.

Ono što je očigledan nedostatak plaćanja kirije jeste činjenica da vi plaćajući kiriju otplaćujete kredit nekome drugome, umesto da otplaćujete svoj kredit.

Dugoročno gledano, nekretnine se u nominalnom iznosu vrednosno udvostruče svakih 7 do 10 godina pa je teško naći ekonomsku logiku da ste na kiriji dugi niz godina.

Prednosti vlasništva

Ono što su prednosti plaćanja kirije to su očigledno nedostaci posedovanja, odnosno kupovanja nekretnine na kredit i obrnuto. Kada se gleda pre svega ekonomski aspekat, a posebno u situaciji niskih kamatnih stopa, kada izuzmemo situaciju da baš kupite u vreme kada su cene na samom vrhu ekonomskog ciklusa, definitivno je bolje posedovati svoju nekretninu nego plaćati kiriju, odnosno rentu.

Model

Jednostavan model za neki mladi bračni par bi bio da kupe nekretninu za, na primer, $1M i da pozajme $800.000. Kroz nekih 5 godina, njihov dug bi bio oko 700.000 ili niži, a vrednost nekretnine bi bila oko $1.5M.

Tu razliku između tržišne vrednosti od $1.5M i duga od $700.000, a koju zovemo “equity“, u iznosu od $800.000 (naravno pod uslovom da su svi ostali kriterijumi zadovoljeni) može se pametno koristiti.

Taj deo se koristi, dakle, kao garancija banci da se pozajmi 100% plus troškovi, te da se kupi još jedna nekretnina za investiciju u iznosu, recimo, $1,4M, a da se pri tome zaduži $1.5M. U narednih 10-ak godina plaćanje kamate i troškova te investicije biće značajno umanjeno za iznos koji se prima na ime izdavanja nekretnine, kao i razne poreske olakšice.

Ono što je važno napomenuti, jeste pretpostavka da će ta nekretnina vredeti oko $3M uz dug od $1.5M. Kao šta se može videti iz ovog pojednostavljenog primera, zbog inflacije, porasta vrednosti nekretnine usled protoka vremena, stvorio se značajan kapital koji se može koristiti da se otplati nekretnina ili za druge stvari (lične ili poslovne prirode).

2 KOMENTARA

  1. lazna dilema. svaki podstanar bi zeleo da ima stana ali nije sve tako lako. brutalno je tesko za mnoge a kada pogledate sta vas sve ceka prilikom prikupljanja dokumentacije za stambeni kredit pozelite da dobijete na lotou i izbegnete te grotektstne procedure.

  2. Dugoročno gledano, slažem se. Ipak, ako pažljivo pročitate tekst, vidite da ima više faktora koje treba uzeti u obzir. Ovo je prevashodno pisano za tržište Australije tako da, u nekim drugim tržištima, možda i jeste tako kako kažete.
    Svako dobro
    Milan

  3. ХРОНОЛОГИЈА НАШЕГ УСПОНА И ПАДА

    Мој и свачији људски развој је рођење, раст, школовање, запослење и поштени рад до пензионисања у науци и привреди успешно или мање успешно зависно од кретања у слободном друштву.

    1.Комунизам
    Завршио школе, радио у великом комбинату. Од плате солидно сам живео, уживао, наставио школовање и формирао породицу. Плата је омогућила нормалан живот нормалног човека, за наше услове, изласке, слушање музике, другарске вечери по локалима, који су били установе за све и свашта за ове сада, годишњи одмор, кућење, ауто итд. Тада смо били средње развијена земља у Европи (испред Пољске, Чехословачке, СССР, Маджарске)

    2.У време Антета Марковића, без претеривања, најбоље сам живео. Плате су биле највеће (око 2.500 ДМ), да ми не замере актуелне власти, стварно сам био европски грађанин. Плата добра, а трошкови живљења занемарујући у односу на касније доба.

    3.Распад СФРЈ је најболнији период поштеног грађанина. У времену Милошевића од високо плаћеног радника постао сам беда и јада са платом од око 10 ДМ. Нисам био у стању кћери да купим ни потребне пелене. Кривицу сваљујем несналажењу наших власти и мегаломанских прохтева светских сила у то време на челу са САД.

    4.Период након Милошевића је благи опоравак стандарда, а јачање криминала и распродаја имовине коју је народ градио годинама у комунизму. Несташе гиганти по пут ИМТ, ИМР, Змај, 14. Октобар, Фабрика вагона, Гоша, МИН-Ниш, ЕИ-Ниш, Јастребац и да не набрајам. Епилог: формирање милионске беде, јади и глади, незапосленост последица распродаје државне (народне) имовине, с једне стране, с друге појава пар тајкуна, блиски властима. У времену Радикализованих напредњака толико смо економски изнапредовали (то је лаж) да смо постали шампиони у привредном расту (у магли), а у суштини задњи у Европи по стандарду, плати и пензији (просек у 2020. године 27.767,63 рсд или 236 евра месечно), просечна пензија је пала са 70 на 46% просечне плате, БДП (7.200 евра по становнику),нижи пет и више пута од европског. Пензије су отимане четири године и пали су пензионери по пензијама на дну Европске лествице, као Сахарска Африка. Незапосленост испод 10% не рачунајући да 60.000 младих напуште земљу годишње и разлика умрлих и новорођених је око 40.000, тј. Србија годишње изгуби 100.000 становника.Ту нема проблема, како је рекао посланик Ђукановић, замениће их мигранти.

    5.Оно што нас очекује, осетиће бољитак и напредак, но без велика очекивања. Ипак највећу захвалносттреба одати председнику, који је све узео у своје руке. Он је председник, премијер, министар свих министарстава, закон, устав, студент и заштитник плагијатора доктората и купаца диплома. Овде није крај, наставиће се, а знање куповаћемо вани. Одосмо далеко у аут? Он ми је отео 5000 евра од пензије и дао ми као слепцу два пута по 5000 динара и једном 4000 динара и, на моју жалост, писану захвалност за отету пензију, без моје сагласности, за помоћ њему. Ово је преседан да се отимач (лопов) захвали оштећеном (покраденом) као да сам му здушно омогућио отимачину.Можда је то одраз његовог домаћег васпитања. Није мали, а мали је у поштењу и васпитању.

    6.Све радно-способно становништво ће отићи вани, гладни ће помрети, пензионери глобално ће се изгубити. Где власти виде излаз? У мигранте, својевремено Ђинђић је причао да ће запослити јапанце у Србији. Где је крај лажи, а почетак истине, откријте сами, ако буде нешто од тога.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime