Kurti sa Bajdenom menja Vašingtonski sporazum?

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Aljbin Kurti je drugi put u poslednjih godinu i po dana glavni glumac u političkom trileru promene vlasti na Kosovu, piše BBC na srpskom navodeći da je Samoopredeljenje drugi put zaredom odnelo pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima, a ubedljiv trijumf Kurtiju ponovo doneo kandidaturu za premijersku funkciju.

Kako BBC podseća prvi premijerski mandat Aljbina Kurtija trajao je samo pedesetak dana.

– Ovoga puta imaćemo većinu, neće biti četiri meseca pregovora sa manjim partnerom, a imamo i iskustvo četiri meseca na vlasti. Zajedno sa predsednicom Osmani imamo podršku naroda kakvu niko nije imao u posleratnom Kosovu – to je velika prilika, ali i odgovornost – izjavio je Kurti u razgovoru za BBC.

Kurti veruje da će uspeti da dobije i dvoljan broj glasova poslanika za izbor Vjose Osmani na mesto predsednice Kosova. Za naslednika Hašima Tačija neophodno je da bar dve trećine od 120 poslanika bude prisutno u sali kada se kroz tri kruga traži najpre većina od 81, pa u poslednjem krugu glasanja od 61 poslanika. U slučaju neuspeha, ide se na nove parlamentarne izbore.

– Kosovo ima predsednika i mislim da Osmani treba da ostane na položaju jer radi dobre stvari u spoljnoj politici i integritetu institucija, izražavanju volje naroda.Mislim da će biti dovoljno glasova poslanika, i iz opozicije, koji će smatrati da je razumno ostati u sali i glasati, pa čak i protiv, a uz to neće imati interes da idu na izbore – kaže Kurti.

Već u izbornoj večeri, Kurti je naglasio da mu dijalog sa Srbijom neće biti među prvim prioritetima, pa pojašnjava da će raditi na onome što žele građani Kosova, bez obzira da li su Albanci ili Srbi.

– Ja neću zapostaviti važnost dijaloga, ali sva istraživanja pokazuju da je dijalog ljudima na Kosovu na mestu šest ili sedam. Napraviću ustupak i staviću dijalog na četvrto mesto, odmah iza prva tri ključna: zapošljavanje, pravda, pandemija korona virusa – i koji od ova tri mogu da zamenim dijalogom – pita se Kurti.

U mesecima između dva Kurtijeva mandata, premijer Kosova Avdulah Hoti potpisao je Vašingtonski sporazum, kao rezultat diplomatske inicijative Ričarda Grenela, izaslanika doskorašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

– Nikada u životu nisam video međunarodni sporazum sa tako mnogo elemenata, a tako kratkim tekstom. Treba da sednemo sa predsednikom Bajdenom i njegovom administracijom i proverimo šta je pozadina tih tačaka jer ima mnogo nejasnoća – kaže Kurti.

Kurti je oštro kritikovao neke odredbe sporazuma, poput tačke kojom se Kosovo obavezuje da u narednih godinu dana ne traži članstvo u međunarodnim organizacijama za koje kaže da je u suprotnosti sa ustavom Kosova.

– To je u suprotnosti sa našim Ustavom. Ako probam da poštujem tu odredbu, smeniće me Ustavni sud – to jednostavno nije izvodljivo – naglasio je Kurti.

Za Kurtija je upitna i izvodljivost infrastrukturnih projekata kojima se posebno ponosio američki izaslanik Grenel.

– Najpre želim da vidim studiju o izvodljivosti za autoput Niš – Priština, jer mi u vreme pandemije nemamo sredstava za takve projekte. Ljudi su umorni od velikih autoputeva, oni su zapravo zatvoreni tokovi koji uništavaju naša sela i pretvaraju Kosovo u tranzitnu zemlju, umesto u onu u kojoj je dobro živeti – ističe Kurti.

Budući kosovski premijer kaže da je spreman da predvodi prištinsku stranu u budućem dijalogu, uz upozorenje da do normalizacije mora doći sa obe strane.

– Želim normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, ali želim i normalizaciju Srbije, kao što želim normalizaciju Kosova. Više dijaloga i saradnje će nas zbližiti, posebno ako smo u oblastima gde možemo da osetimo napredak – pandemija je bila događaj bez presedana i vodili smo dijalog. Takav nam dijalog treba, gde su ljudi oni koji imaju koristi, a dosadašnji dijalozi vodili su se motivom da se spasi koža ili sačuva lice jednog ili drugog političara – kaže Kurti.

I dok se ponosi primerom dijaloga ministara zdravlja iz prvog mandata, pred drugi premijerski mandat Aljbin Kurti privukao je pažnju izjavom da ne bi prihvatio donaciju vakcina protiv virusa korona od Srbije jer su one kineske i ruske, a Kosovo je okrenuto Zapadu, prenosi BBC. Kurti tvrdi da ne bi prihvatio donaciju vakcina iz Srbije, iako je to zdravstveno pitanje, jer se ne slaže sa spoljnom politikom Srbije koja nije okrenuta samo na zapad.

– Kada se formira vlada, odmah ćemo odvojiti naša sredstva za vakcine i napraviti prioritete među grupama u društvu. Naša orijentacija je sasvim okrenuta ka Zapadu i ne slažem se sa spoljnom politikom Srbije koja nije okrenuta samo na tu stranu. Radije ćemo da kupimo vakcine na nekoj drugoj strani, a ne od Srbije. Ne volim stvari koje imaju pozadinu, a sa spoljnom politikom Srbije se ne slažem. Da je Srbija okrenuta EU i NATO, razmislio bih – kaže Kurti.

Kada Aljbin Kurti odgovara na pitanja o odnosima sa srpskom zajednicom, insistira da su problemi Albanaca i Srba na Kosovu isti.

– Stvorićemo inkluzivnost sa dva ključna motiva – investicije koje vode zapošljavanju i borba protiv korupcije. Bez obzira na nacionalnost, ljudi ne vide fer odnos u institucijama, kao što ne vide ni napredak – kaže Kurti.

Kada govori o Srpskoj listi koja je i na ovim izborima osvojila svih deset mandata garantovanih srpskoj zajednici i koja će, prema kosovskom Ustavu, stranci bliskoj zvaničnom Beogradu doneti jedno ili dva mesta i u budućoj vladi, Kurti kaže da je nedostatk poverenja ključni problem u daljoj saradnji.

– Oni su glasali protiv moje vlade, a u njoj su imali dva ministra sa kojima sam dobro sarađivao, nije bilo nijedne žalbe na moje poteze i ponašanje, a glasali su za obaranje naše vlade. Jedne noći, automatski, kao da je neko pritisnuo dugme, glasali su za obaranje vlade. Teško je izgraditi poverenje kada nekog uključite, a onda vas oni sruše i pridruže se opoziciji. Nedostatak autentičnosti, nezavisnog razmišljanja kod Srpske liste čini me veoma nesigurnim u saradnji, jer je za saradnju neophodna predvidljivost – a u ime Srpske liste odlučuje neko drugi, oni su samo glasačka mašinerija u parlamentu – rekao je Kurti.

Budući premijer Kosova kaže da će poštovati Ustav, ali se nada da još postoji šansa da u raspodeli srpskih mandata, bar jedan ne ode Srpskoj listi.

– Teško je ako postoji insistiranje da postoji samo jedna partija za Srbe – kaže Kurti.

Postizborne dane na Kosovu obeležavaju i tvrdnje bošnjačkih stranaka da su do mandata, koji su garantovani ovoj zajednici, došle liste koje su većinu glasova osvojile u sredinama gde ne žive Bošnjaci, već Srbi.

– Moramo da vidimo konačne rezultate, sve glasove treba prebrojati, a onda ovim žalbama treba da se pozabavi sud i to treba da sačekamo. Veoma je loše ako je neko koristio građane kao pione koji se mogu žrtvovati na šahovskoj tabli, to je napad na demokratiju i parlamentarni sistem. Nisam ovo mogao da predvidim i jasno je da su se stvari dešavale netransparentno, a neko je imao plan i strategiju – mislim da to nije Srpska lista, ali jeste Beograd – ocenjuje Kurti.

Kurti kaže da je svestan da se na vlast vraća u trenutku kada je privreda Kosova dodatno oslabljena pandemijom, ekonomskom krizom na globalnom nivou i tvrdi će novac za reforme pronaći ponajviše u samom sistemu.

– Smanjićemo troškove administracije, preoblikovaćemo javne investicije – ne više u asfalt, što je bio slučaj na Kosovu, gde je šest puta više potrošeno na puteve nego na obrazovanje i pet puta više nego na zdravstvo. Želim da dijaspora počne da ulaže u otadžbinu jer su inostranstvu i naša radnička klasa, a i neki od naših najbogatijih biznismena, kao i profesori, najbolji studenti – kaže Kurti.

On dodaje da Kosovo čeka i reforma tržišta rada koje bi trebalo čvršće da se poveže sa obrazovnim sistemom što bi smanjilo dramatično veliki broj mladih koji odlaze u inostranstvo.

Prethodni kabinet Aljbina Kurtija srušili su tadašnji koalicioni partneri Samoopedeljenja iz Demokratskog saveza Kosova. Kurti sada ima stabilniju većinu, ali i ideju kako da je dodatno osnaži.

– Poštovaćemo Ustav i zakone, sarađivaćemo i sa opozicijom jer ovo je bio zemljotres i treba da vidimo ko ga je preživeo. Ovi izbori su bili više od izbora, bili su referendum, a sada bih želeo da vidim poslanike više kao predstavnike naroda koji je za njih glasao na referendumu, nego kao predstavnike stranaka – naglasio je Kurti..

Uprkos činjenici da mu je prvi mandat okončan posle 52 dana Aljbin Kurti, smatra de će nova vlada trajati tokom punog mandata.