Beograđani ne vole da plaćaju prevoz, ali samo u svom gradu. Pravi mali rat vodi se svakog dana u glavnom gradu naše otadžbine. Ljudi dolaze na stanice javnog prevoza osmatrajući okolinu kao divljač, pokušavajući da na vreme vide lovce iz GSP-a, pardon kompanije Bus plus, čuvene "ridžovane", kontrolore koji proveravaju ko se švercuje. Ni kad uđu u autobus to ne prestaje, gleda se nervozno po stanicama (kontrolori su lako uočljivi zbog elektronskih naprava za proveru), pa trči do aparata da se karta učita… No, i šverceri i redovne platiše moraju svakoga časa da slušaju opomenu koja je izazvala lingvističke polemike. "Poštovani putnici, očitajte vašu kartu" – govorio je ženski glas iz automata svaki put pošto bi nas obavestio na kojoj smo stanici i koja je sledeća. Težeći potpunoj jezičkoj ispravnosti neki lingvisti su upozorili da je potrebno zameniti "vašu" sa "svoju" jer je to najbolji način pokazivanja da se zamenica odnosi na subjekat. Ovde to i nije toliko važno jer smisao ne može biti pogrešan, koristili mi "svoju" ili "vašu" ne može se ništa pobrkati, za razliku od primera "Momak vozi njegov auto" umesto "svoj auto", gde se može postaviti mnogo pravnih dilema, ali možda ipak treba pozdraviti ovu reakciju pošto u mnogo autobusa danas čujemo "svoju kartu" i nije loše da narod sačuva naviku da koristi zamenicu "svoj, -a, -e" gde god može. Mnogo je veći problem glagol "očitati" iz ovog zahteva putnicima. Želeći izgleda da očita lekciju putnicima koji ne plaćaju kartu, sastavljač ovog naređenja pobrkao je "očitati" i "učitati", jer se karta u sistem učitava, tj. unosi, pa se tako zna da smo platili prevoz i koje su linije opterećene. Pravilno je dakle: "Poštovani putnici, učitajte svoju (vašu) kartu", a nekim ljudima koji ne znaju svoj jezik a pišu objave na njemu trebalo bi očitati lekciju kakvu će zapamtiti, isto kao i onima koji misle da prevoz ne treba plaćati.
