Arhiva TO Vranje
Čuvari tradicije

Vranje na jugu Srbije, spoj istoka i zapada, jedini je grad gde se uz suze slavi a uz pesmu i ples (čoček) žali. U gradu, koji je čak 422 godine proveo pod turskom vlašću, uspeo je da sačuva običaje i tradiciju prenošenjem sa “kolena na koleno”, ali i legendu o nesrećnoj ljubavi iz koje je proizišla kletva “Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi”.

Za najjužniji i jedan od najtoplijih gradova u Srbiji tesno je povezan pojam “merak”, koji označava uživanje, ali i žudnju za nečim te zato kažu da su Vranjanci meraklije, a da se u Vranju želje ne ostvaruju, već se za njima čezne i sa njima umire. Kao u čočeku, kao u mnogim pesmama. Kada dođu u grad, turisti prvo krenu kaldrmom Baba Zlatine ulice, koja nosi naziv po baki našeg čuvenog književnika Borisava Stankovića. Na broju 9 je njegova Muzej (rodna) kuća. Staro jezgro, kasaba odiše notom orijentalne mistike, ponajviše zbog isprepletanih nizova uskih ulica i gusto zbijenih kuća i monumentalnih objekata. Duhovni biser Vranja svakako je Manastir Svetog Prohora Pčinjskog, koji je u XI veku podigao vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti svecu čije čudotvorne mošti tamo počivaju. Tokom uživanja u čistom vazduhu na obližnjoj planini Besna kobila čućete i priču o neustrašivoj devojci Feji i neukrotivoj kobili.
– Ovde su ljudi gostoprimljivi, ljubazni i glasni, uvek raspoloženi za muziku i igru.  Znaju da uživaju u meraku, dertu (strah mladih da im ne “propadne” mladost) i sevdahu (“žal” starijih što je mladost prošla), a i za trpezom. Vranjska kuhinja je začinjena i raznovrsna i obavezno ide uz dobro vino. Očekujemo vas – pozivaju iz TO Vranje.
Besna kobila

Most ljubavi

Po legendi, lepa Turkinja Ajša zavolela je Stojana, siromašnog srpskog pastira. Kad ih je zatekao u ljubavnom zagrljaju, Ajšin otac, Selim beg pokušavši da ubije Stojana, usmrtio je ćerku koja je telom zaštitila voljenog mladića. Otud kletva, koja je ispisana na ploči simbola grada – Belog, kamenog mosta ili Mosta ljubavi ispod kojeg teče Vranjska reka.

Pašin konak 

Narodni muzej u Vranju je jedno od najstarijih zdanja u Srbiji. Nalazi se u Pašinom konaku, koji je podigao 1765. Rauf-beg Džinoli. Konak čine dve zgrade, Selamluka, nekada konačište za muške članove pašine porodice, u kojoj je danas smešten muzej, i zgrada Haremluka u kojem su boravile pašine žene, danas je elitni restoran.

Čudesne mošti 

Prema verovanjima, čuda su se dešavala ispred moštiju svetog Prohora Pčinjskog. Bolesni su ozdravljivali, nesrećni nalazili mir, a nerotkinje rađale nakon celivanja moštiju. Današnja crkva potiče iz 1904, a u sklopu su dva velelepna konaka i tri manastira.

Bivši krematorijum 

Hamam ili Amam je staro tursko kupatilo s kraja XVII veka, obnovljeno 1956. Zgrada je navodno isprva bila Turski krematorijum, a naknadno postala varoško kupatilo. 

Markovo Kale 

Predstavlja ostatke srednjovekovnog utvrđenja nastalih na antičkim temeljima iz VI veka za vreme rimskog cara Justinijana.

Krstata džamija 

Srednjovekovnu Crkvu Sv. Petke zovu Krstata džamija, jer je za vreme vladavine Osmanlija pretvorena u njihovu bogomolju. Nakon oslobođenja, ovo zdanje gde je od prvobitne građevine ostao samo jedan zid, ponovo je pretvoreno u pravoslavnu crkvu.

Borina kuća 

Kuća Bore Stankovića opasana je zidovima od ćerpiča (nepečena opeka od blata). U dvorištu su bunar i dud -“starac” od 180 godina, iza kuće kapidžik (kapija), vinova loza, kaldrma i letnja kuhinja, a u kući izloženi predmeti pisca i njegove porodice.

Kraljeva banja

Vranjska Banja od davnina ima epitet Kraljeve banje. Izdvaja se lekovitim vodama, temperature 92 do 110 stepeni i velikim procentom sumpornih jedinjenja, kojom tretiraju pacijente u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju. 

Gurmanski raj

Vranjska kuhinja je poznata po pitama (samsa, banica, sečenica, zeljanik, propeć), đuveču- taranu sa piletinom, vinogradarskoj janiji, punjenoj suvoj paprici, sarmi od kiselog kupusa i gravčetu na tavčetu. 

Smeštaj

Cena noćenja po osobi u hotelima, motelima, pansionima i privatnom smeštaju kreću se od 1.500 do 5.000 dinara (13-42.50 evra).

Kako stići

Koordinate: 42°33’15” SGŠ, 21°53’50” IGD
Granica sa Makedonijom – Vranje 50 km
Horgoš – Vranje 542 km
Beograd – Vranje 344 (autoputem E 75)
Vranje – Markovo Kale 4.5 km, Manastir Prohor Pčinjski 30 km, Vranjska banja 12 km, Besna kobila 40 km

U ponedeljak: Leto 2020. u Srbiji i Republici Srpskoj: Dunjevača s tiskog peska

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime