Stefan Jonović, fudbalera bečke Austrije, rođen je 8. februara 1996. godine u Beču, a dres matičnog kluba nosio je kroz sve mlađe kategorije od svoje šeste godine.
"Klub sam odabrao iz dva praktična razloga – bio mi je najbliži kući i oduvek najbolji u državi. Iz godine u godinu sam stalno napredovao, uvek sam imao dobar status i zato nikad nisam dobio želju da menjam klupske boje", priča Stefan Jonović za Mocart sport.
|
Bez poziva iz FSS
Oduševljen usponom Nastastića |
Fudbalske početke pamti po velikom naporu da uskladi pohađanje škole s obavezama u klubu.
"Sećam se da sam prve četiri godine, odmah posle škole, ulazio u kola da bih stigao na trening. Od petog do osmog razreda Austrija je imala saradnju sa školom, što je bila olakšavajuća okolnost, da bi od prve godine sportske gimnazije učio u okviru fudbalske akademije kluba. Dan mi počinje u 9.00 jutarnjim treningom do 11.00. Od 12.30 do 15.30 traje nastava, pa posle toga ponekad opet imamo zakazan trening. Sportska gimnazija traje pet godina i dogodine bi trebalo da maturiram."
Nagrada za trud došla je jesenas u UEFA Džouth League
, gde se sa svojim klubom više nego uspešno nosio sa protivnicima, mnogo jačim na papiru od "male" Austrije.
"Te utakmice u Ligi šampiona za igrače ispod 19 godina su moj najveći uspeh i generacije igrača kojoj pripadam. Prošli smo grupu kao drugoplasirana ekipa, iza Atletiko Madrida, a ispred klubova kao što su Porto i Zenit. Zaustavila nas je tek Benfika u osmini finala."
Za Jonovića stručnjaci tvrde da poseduje dosta karakteristika modernog defanzivca, što bi moglo da dođe do punog izražaja i u seniorskoj konkurenciji, uz dobar rad na treningu.
"Mogu da igram na više pozicija u odbrani, od zadnjeg veznog pa unazad sve, izuzev naravno golmana. Omiljena mi je pozicija štopera, tu se najbolje osećam, ali sam u omladinskoj Ligi šampiona igrao levog beka i svi treneri su bili zadovoljni kako sam odradio zadatke. Radim sa odličnim stručnjacima, nadam se da će nas voditi do još većeg uspeha od ovoga što smo do sada postigli."
