Ljubomir Bandović tumačiće glavnu ulogu u filmu “Ime naroda” Darka Bajića, čija je premijera zakazana za 8. avgust na otvaranju Festivala evropskog filma Palić.
Glumac da će možda priča o Svetozaru Miletiću u ovo vreme pandemije i opšte apatije vratiti ljudima malo snage i vere u to da je život vredan.
– O Svetozaru ništa nisam znao, kao ni cela moja generacija. Ne verujem da je iko u školi učio nešto više o tome. U moje vreme istorija je bila koncentrisana na tursku petovekovnu vladavinu i na Drugi svetski rat, gde su “Prle i Tihi pobili milijarde Nemaca”. Ali za ove konkretne ljude, koji su stvarno nešto radili za našu zemlju, nisam znao – iskren je glumac.
Kad je počeo da istražuje, shvatio je zašto ga je reditelj Darko Bajić izabrao za tu ulogu, jer ako ima nešto u svom karakteru što se podudara s Miletićem, to je, kaže, poverenje koje izaziva kod sagovornika.
– Znam i da je Miletića narod jako voleo, a mislim da me je Darko izabrao i zbog njegove energije. Ja sam od onih glumaca koji ništa ne vrede bez partnera. Scenario je bio takav da je ponudio odnos sa ćerkom Milicom. Na to sam se najviše oslonio – kaže Bandović i dodaje da je važno istaći Miletićevu odlučnost da sa svakim može da uđe u razgovor, jer je to “lako čoveku kome istina čuva leđa”.
– On nikad nije bio ni za šta kriv da bi bežao od razgovora, naprotiv. Sve što je u životu radio je bilo istinito. To je nešto što ga je krasilo. To je onaj Meštrovićev spomenik u Novom Sadu, sa onim ukočenim rukama koje nešto dokazuju.
Na pitanje da li današnje vreme može da izrodi nekog poput Miletića, smatra da može jer veruje “da se rajsko naselje zaslužuje mukom”, ali primećuje da je ideal u današnje vreme izjednačen sa uspehom, te da je uspeh moneta.
– Doza stida, dostojanstva, ideje da ću danas razgovarati s nekim koga ne poznajem i zastupaću nekoga koga on ne poznaje, da moram da budem najbolji mogući… Toga danas nema. Ne uvažavamo jedni druge. Ne poštujemo mi danas čoveka koji stvarno hoće da se bori. Ismevamo ga. Kad pogledaš sve to posle sto godina, ispadne kao da je uzaludno robijao i radio sve ostalo. A nije – zaključuje glumac.
