Lična arhiva
Hroničar vremena: Darko Markov

Sudbine srpskih gastarbajtera u Beču, ispričane u monodrami “Smrad carskih fasada”, stigle su pred publiku i kroz istoimenu knjigu. Hroničar srpske dijaspore, Darko Markov, kroz razgovor dva prijatelja dočarava gastarbajterske sudbine, želje, patnje, strahove onih koji napustili svoju zemlju, “trbuhom za kruhom”. Čak 13 godina nakon premijernog izvođenja monodrame “Sumrak u bečkom haustoru” i uspeha koji je postigla kod naših ljudi u Austriji, novom knjigom Markov, praktično, zaokružuje svoj književni opus, o kom su “Vesti” već pisale.

Ljudi sa margine

Autor za “Vesti”, ističe da se bavio ljudima sa margine, ali ulazeći u malo mračnije delove i to ne samo njihovih životnih prostora, već i u njihove psihe. Knjiga počinje razgovorom dva penzionera, na čuvenoj klupi ispred “Hofera”. Dok jedan od njih priča o čitanju Frojda, raskalašnom životu, javnim kućama i klubovima, drugi je skrhan bolestima. Jedan od njih dvojice nikada nije radio ništa, već je koristio austrijski socijalni sistem, dok je drugi radio previše.

– Kroz njih ispisujem tu kritiku, pomalo začinjenu magičnim, iracionalnim situacijama. U knjizi ima svega, pa i crnog humora, našeg balkanskog. Kod nas ništa nije normalno, ni svadba ni sahrana, pa ima svih elemenata – rekao je Markov.

Komad “Od vulkanizera do menadžera”

Inspiracija ne manjka

Inspiracije mu, kaže, nije nedostajalo, jer su ga još kao dete, kada je dolazio u Austriju na raspust, fascinirale priče srpskih iseljenika.

– I tada, dok nisam znao ni da ću pisati, ni šta ću postati u životu, bile su mi te priče komične. To da su ljudi odnekud upali ovde, gde ni mentalnim sklopom ne pripadaju, ali su zahvaljujući životnoj, prirodnoj inteligenciji, uspeli da se snađu, to je meni oduvek bilo upečatljivo – priča Markov.

Markov se prisetio pisanja “Sumraka u bečkom haustoru”.

– Prva knjiga govori o gastarbajteru koji se pakuje u petak, vraća se u nedelju, druga je posvećena čoveku koji je devedesetih došao ovde u Austriju. To je čovek koji se ne snalazi, koji prolazi kroz teškoće… Prolazi kroz proces snalaženja u Austriji, a uz to, gleda ljude koji su već tu, što predstavlja kulturološki šok. Sa trećom knjigom želeo sam da zaokružim taj ciklus – kazao je Markov.

Društvena kritika

Markov se prepustio stvaralačkoj rapsodiji pa je “Smrad carskih fasada” zapravo kulminacija tragikomičnih, iracionalnih, nadrealnih situacija.

– Nisam se bavio socijalnim faktorima, činjenicama, već isključivo ljudskim dušama, ličnostima, i tom skrivenom, pomalo tamnom stranom koju imaju u sebi. I sve matematičke formule su slične, a opet svaka ima svoj smisao i svoju funkciju. Tako je i kod mene, jer kroz sve tri knjige povlačim i društvenu kritiku i iracionalne situacije, i magiju, koja je kao začin bez koga se ne može u stvaralaštvu – rekao je Markov.

Pozorišna predstava “Vrhovni Srbin”

Nema ravnodušnih

Markov ne piše da bi se svideo svima, svestan da je to nemoguće. Najvažnije je, priznaje, da malo ko ostaje ravnodušan. Uveren je da razlog leži u tome što se velika većina naših ljudi u ispričanim pričama prepoznaje. I to doživljava kao znak da je dotakao čitaoce, ali ima i onih drugih.

– Pojedini se jave, kažu da se tu ne pronalaze. Kao da ljudi ne vole to da čuju, ne vole da im se približi život kojeg se u suštini plaše. Svi se mi plašimo, i razvoda i finansijske propasti, svi smo svesni da smo kao gastarbajteri tome izloženi. Niko to ne ne voli da čuje – rekao je Markov.

Dokumentarni serijal

“Sumrak u bečkom haustoru” postao je i film. Dokumentarno-igrani serijal, od 12 epizoda, koji je doneo priču o gastarbajterima, izazvao je pažnju javnosti, jer se niko do sada nije bavio dijasporom na taj način. Sinonim za gastarbajtere kada dođu na letnji odmor u Srbiju su svadbe, raskalašan život, kafane… Markov je želeo da prikaže i naličje te “medalje”.

Neki su to prihvatili sa ogorčenjem i kritikom, jer im ruši stereotip o blagodatnom životu u inostranstvu…

– Svi misle, kada se pojavimo u zemlji – blago vama, lako je vama… Upravo se kroz knjige, i film, vidi da postoje i neke druge dimenzije života u inostranstvu, da nije baš sve super… – ukazuje on.

Promocija: Publika pažljivo slušala delove knjige

Pozorišne predstave

Sve je, zapravo, krenulo od pozorišnih predstava. Od komada “Od vulkanizera do menadžera”, kojim je probio led, do “Vrhovnog Srbina”, koja je odlično prihvaćena, kao i monodrama “Sumrak u bečkom haustoru”. Poslednja predstava je urađena 2018. godine, pa je vreme da se “Smrad carskih fasada” adaptira i za pozorišnu publiku.

– “Sumrak” se i dalje igra, jer ga ljudi traže. Mislim da će se i nova knjiga naći na pozorišnim daskama, ne kao monodrama, već kao duodrama. Priča dvojice penzionera, na klupi, biće osnova nove predstave. Počeću da pišem scenario, partnera imam, mog dobrog prijatelja, pa ćemo da probamo, koliko nam vreme i mogućnosti dozvole, da uvežbamo i probamo da uradimo i tu predstavu – najavljuje Markov.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here