Šta je od bivšeg šefa nemačke diplomatije Jozefa – Joške Fišera i njegovog šefa, negdašnjeg kancelara Gerharda Šredera – u međuvremenu postalo, opšte je poznato, ako se neko za njih još uvek interesuje. Obojica rade kao lobisti, pre svega za velike energetske koncerne.
Onaj ko misli da su od tada Fišer i Šreder promenili stranu, taj ne razume politiku – jer oni su oduvek zastupali samo svoju stranu, zaključuje se u osvrtu koji je ovih dana objavio nemački magazin "Kompakt".
|
Sanja povratak Bivši kancelar Šreder nastoji da se vrati na veliku političku binu. Šta takav čovek da radi u predgrađu Hanovera? U krizi oko Krima on je video svoju šansu da ponovo bude pod svetlima reflektora javnosti. Tako je u intervjuu za nemački nedeljnik "Cajt" izjavio da je Putin zainteresovan za to da ekonomski konsoliduje Rusiju tako da bude velika i jaka, ravnopravna sa Amerikom.
Reklame Obojica (Šreder i Fišer) mogu da se porede i sa Veronom Feldbuš (nemačka starleta i reklamna ikona). Niko nije toliko glup da poveruje da ona stvarno obožava spanać Iglo, iako ga godinama sa vidnim oduševljenjem konzumira u spotovima na nemačkoj TV. |
– Vrhunski političari nikada nisu bili ništa drugo do glumci. Besmisleno je na Filmskom festivalu u Berlinu izviždati Džordža Klunija jer vam se nije svideo lik koji igra u nekom filmu. Kluni samo izgovara tekst koji je napisao neko drugi. Slično je i sa Šrederom i Fišerom – ono što oni kažu u vezi sa bilo kojom temom iz oblasti politike je dirigovano – politika po scenariju.
Isto važi za Fišera i Šredera kada se iz sveg glasa zalažu za gasnog giganta iz Rusije ili nemački koncern koji proizvodi struju u nuklearkama. Spontano bi čovek pomislio "Kako to da Šreder reklamira Gasprom?", ali to samo pokazuje koliko su ljudi zarobljeni u klišee i mustre rezonovanja. "Zeleni" Fišer reklamira koncern RNjE
koji struju proizvodi u atomskim centralama i nije zgoreg podsetiti da je on 2009. godine želeo samo jedno: da zaustavi i uguši raspravu o korišćenju atomske energije. A to je u potpunoj suprotnosti sa izvornim principima stranke Zelenih preko koje je i stigao na sam vrh vlasti u Nemačkoj.
Baš zato je Rebeka Harms, poslanica iz redova nemačke stranke Zelenih u Evropskom parlamentu, zvanično zatražila da se jednom govorniku zabrani da iznese svoje mišljenje – i to baš Gerhardu Šrederu.
Po želji Zelenih iz Evropskog parlamenta, Šreder bi trebalo da drži usta zatvorena, jer navodno smatraju da zbog njegovih veza sa Putinom i Gaspromom nije dovoljno objektivan. U stvari, stvar je mnogo jednostavnija: oni žele da otupe odjek njegovih izjava o tome šta je on sam kao kancelar nekada uradio. I da se zaboravi da nije bio sam, već da je uz sebe imao žestokog pomoćnika iz njihovih redova, Jozefa – Jošku Fišera.
Bez njega i Zelenih u vladi – ne bi ni bilo rata. Govor Fišera na partijskom skupu 1999. godine, u kome je prisutnima sugerisao da će ako ne daju svoj glas za početak NATO agresije na SR Jugoslaviju, oni biti saučesnici u stvaranju novog Aušvica. Ovo jezivo, neumereno poređenje imalo je nivo dostojan Gebelsove propagande u doba Trećeg rajha.
Jeste li za totalni mir? Uz borbene avione, tepihe bombi i uranom obogaćenu municiju? Da! Šreder i Fišer su zajednički odgovorni za teške povrede međunarodnog prava počinjene na Balkanu. Upravo te diskusije se boje Zeleni, i to zato što imaju hronični problem sa istinom i od svoje političke konkurencije se moralno i etički ne razlikuju ni za mrvicu, zaključuje Ken Jebsen.
