Deca bez roditeljskog staranja trebalo bi da budu sigurna i zaštićena u institucijama koje se o njima brinu. Na žalost neretko nije tako, deca budu žrtve trgovine. Nedavni slučaj u Tuzli pokrenuo je još jednom važano pitanje sigurnosti dece u prihvatilištima i hraniteljskim porodicama i koliki su propusti sistema.
Organizatori seksualne eksploatacije tuzlanskih devojčica bili su policajci, koji su maloletnice zlostavljali, vrbovali i podvodili ih drugima za novac.
Seksualne usluge koristili su i univerzitetski profesor i bivši poslanik, iako su bili svesni da su devojčice žrtve trgovine ljudima.
“Devojčice su smeštene na sigurno mesto, međutim ono što je zasigurno jeste da će njima trebati dugotrajna psihološka podrška. Osobe koje su njih iskorišćavale u lancu trgovine ljudima su zapravo ljudi koji su pripadnici zakona koji su verovatno te devojčice zastrašivali, pretili da će one možda završiti u zatvoru”, rekla je Abida Behlić, predsednica Udruženja “Novi put”, za prevenciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima iz Mostara.
Oglasio se Dom čije su devojčice bile štićenice. Kažu da su bile privremeno smeštene u Prihvatilište za decu žrtve kriminala, ali ne i u sam Dom. Navode da ih je posle kraćeg perioda preuzela služba za socijalni rad.
“One za nas spadaju u jednu od najranjivijih kategorija koje su podložne svim oblicima iskorištavanja i nasilja. Kada razgovaramo o tim ustanovama u kojima se vrši zbrinjavanja takve dece, moramo se zapitati da li oni imaju dovoljno osoblja koje bi moglo da vodi adekvatnu brigu o svojim brojnim korisnisima”, rekla je Abida Behlić.
Jurić: Čovek kome se verovalo seksualno zlostavljao dva deteta
Slične situacije dešavaju se i u Srbiji, navode Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima.
“Bilo je situacija u kojima su i hranitelji iskorišćavali decu, a bilo je i onih koji su dolazili u sama prihvatilišta izvodili decu i iskorišćavali ih”, kaže Jelena Hrnjak iz Udruženja “Atina”.
Prema njenim rečima, u Srbiji postoji više od 6.000 dece bez roditeljskog staranja, a više od 800 koristi smeštajne kapacitete nekih domova i sve ukazuje na ozbiljnost ovog problema.
“Mi smo imali jedan direktan slučaj, gde je upravo čovek kome se mnogo verovalo, čovek iz akademske zajednice, čovek koji je bio doktor sudske medicine, bio seksualni zlostavljač dva maloletna deteta. Veoma često smo spremni da zaštitimo zlostavljače braneći ih time da su oni ugledni članovi društva, a zapravo to je sve samo ne ugled”, kaže Igor Jurić iz Centra za nestalu decu.
Podrška uzbunjivačima
Zato, ističu, društvo treba da ima razvijenu svest i da svako ko ima saznanje da je neko žrtva trgovine to prijavi.
“Ukoliko, na primer, zaposleni u određenim insitucijama nisu sigurni u svoju zaštitu, svoju bezbednost, moramo raditi na različitim mehanizmima, kao što je mehanizam podrške uzbunjivačima da mogu da prijave krivična dela bez da osećaju bilo kakvu konsekvencu. Čak i kod anonimnih prijava svaka od njih se mora temeljno istraživati i na svaku se mora reagovati”, kaže Jelena Hrnjak.
Trgovci ljudima uglavnom su poznati žrtvi. Poznati su i policiji, imaju pozamašan dosije, ali samo jedan odsto njih u svetu stigne zaslužena kazna.
Kod nas je propisano 12 godina zatvora za takvo delo, ali praksa pokazuje da krijumčari prođu sa nižim kaznama.
