EPA

Smrt bivšeg šefa Kriznog štaba SAO “Krajina” Radoslava Brđanina, a zatim i pogoršanje zdavlja generala Ratka Mladića samo su poslednja dva slučaja u poražavajućoj statistici koja je obeležila rad Haškog tribunala.

Tokom 24 godine rada (zatvoren 2017), a zatim i tokom pet godina Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, Srbi su ne samo ubedljivi rekorderi po izrečenim kaznama – ukupno su osuđeni na više od 1.000 godina robije već su tamo najviše i stradali.

Na desetine srpskih optuženika i osuđenika je preminulo u ćelijama, oduzelo sebi živote ili, kao u poslednjem slučaju Radoslava Brđanina – po hitnom postupku puštani na slobodu samo da ne bi skončali u zatvoru!

“Vesti” podsećaju na najdrastičnije slučajeve, a vrhunski srpski doktori i advokati, kao i haški osuđenici, daju svoje viđenje zapanjujućeg podatka da se na prste jedne ruke mogu prebrojati ljudi koji su se iz Haga vratili zdravi.

– U pritvoru Haškog tribunala bilo je toliko drastičnih lekarskih grešaka da je doktor koji je bio zadužen za optuženike u najmanju ruku morao da izgubi licencu ili krivično odgovara. Međutim, tamo niko nikad nije odgovarao za katastrofalne medicinske propuste vršene decenijama. Suštinski je potpuno nebitno da li je to rađeno iz neznanja ili namere, ali svaka lekarska greška u lečenju pacijenata u svakoj zemlji sveta se sankcioniše – izričit je jedan od najpriznatijih srpskih kardiohirurga, prof. dr Miljko Ristić, član Evropske Akademije nauka koji je desetak puta odlazio u Hag kako bi nadzirao zdravstveno stanje Sretena Lukića, generala MUP Srbije.

– Neki od Srba, poput Slobodana Miloševića su ubijeni, a većina drugih je faktički stradala zbog neadekvatne ili loše medicinske nege, loše ishrane koja je dovodila do poremećaja u metabolizmu i ogromnog stresa – tvrdi Vojislav Šešelj, haški optuženik sa najdužim stažom u ovoj ustanovi koji je tamo proveo gotovo 12 godina.

Bivši šef Kriznog štaba SAO Krajina Radoslav Brđanin preminuo je 7. septembra u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci i to nepunih pet dana pošto je, iz “humanitarnih razloga” pušen na slobodu posle 23 od 30 godina robije.

Sudeći prema onome što piše u odluci o njegovom prevremenom puštanju koju je 3. septembra potpisala sudija Gracijela Gati Santana, novoizabrana predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, medicinsko osoblje UNDU – Pritvorske jedinice još 27. jula ove godine konstatovalo je “nedavno i očigledno ozbiljno pogoršanje Brđaninovog zdravlja”.

Međutim, ono što izaziva čuđenje jeste da Brđanin nije odmah prebačen u bolnicu nego je sledećih mesec dana ostao u svojoj ćeliji, da bi doktori tokom prijema u Klinički centar u Banjaluci konstatovali da je “u veoma zapuštenom zdravstvenom stanju s elementima teške iscrpljenosti organizma i povišenim upalnim parametrima koji su upućivali na sepsu”.

Radoslav Brđanin

– Brđanin nije pušten, on je izbačen iz Ševeningena da im ne bi umro u zatvoru. Činjenica da mu se za tri dana toliko pogoršalo zdravstveno stanje da je preminuo, a sigurno su lekari u Banjaluci dali sve od sebe da mu pomognu, govori da u zatvoru u Holandiji nije imao adekvatno lečenje. To najbolje govori o haškoj humanosti – tvrdi Goran Petronijević, jedan od pravnih zastupnika Radovana Karadžića.

Goran Petronijević

– Brđanin, kao i mnogi drugi, ubijen je u Haškom tribunalu, a onda pušten da se to “formalno” dogodi van zidina zatvora. Tako su prošli i general Momir Talić, Drago Nikolić i Goran Hadžić. Uveren sam da i generalu Ratku Mladiću spremaju sličnu sudbinu, ali bez mogućnosti da izađe iz zatvora. I za mene su bili uvereni da neću doživeti jul 2015. Ali, čim su me isterali iz Haga, ja sam u Beogradu odlučio da mi se živi – u svom stilu objašnjava Vojislav Šešelj, lider SRS.

Ratko Mladić

Sudsko ubistvo

– Dosadašnja praksa je pokazala da se pred Haškim tribunalom sloboda može steći samo smrću. I u slučaju Brđanina, ali i mnogih drugih to je zapravo bilo “sudsko ubistvo”. Haški tribunal se pokazao kao moderna inkvicizija u kojoj se smrtna kazna – egzekucija ne sprovodi klasičnim vešanjem ili streljanjem već na mnogo bolniji način – ističe Petronijević.

Odgovornost

Generalu Ratku Mladiću zdravlje je drastično pogoršano početkom septembra kada je hitno prebačen u civilnu bolnicu. On je i dalje u bolnici, ali zatvorskoj, a porodica je obelodanila da mu je konstatovano zapaljenje i voda u plućima, kao i drastično oslabljen rad srca, te da i sve slabije govori. Međutim, oni i dalje čekaju odobrenje Rezidualnog mehanizma da Mladića pregledaju i srpski lekari. Zbog ove situacije sredinom ovog meseca oglasila se i Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova koja je ocenila da Hag “snosi punu odgovornost za moguće posledice” zbog zanemarivanja osnovnih prava generala Mladića.

Sutra: Medicinski propusti u krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (2): Na slobodu teško oboleli