Vašington je zabrinut zbog sve veće aktivnosti kineskih brodova i naučno-istraživačkih plovila na Arktiku, izveštava „Volstrit džurnal“.
„Ministarstvo unutrašnje bezbednosti saopštilo je u novembru da je u 2025. godini u arktičkim vodama u blizini Aljaske primećen rekordan broj kineskih brodova i naučno-istraživačkih plovila“, navodi list.
Prema pisanju lista, ovog leta kineske istraživačke podmornice prvi put su prošle duboko ispod arktičkog leda, i ovo tehničko dostignuće ima zabrinjavajuće vojne i komercijalne posledice za SAD i njihove saveznike.
„Zaposleni u američkim službama za nacionalnu bezbednost kažu da kineske podvodne ekspedicije predstavljaju novi dokaz rastuće kineske pretnje u Arktiku“, ističe list.
Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, general Aleksus Grinkevič, tvrdi da kineski istraživački rad na dalekom severu ima i vojnu svrhu.
Američki posmatrači smatraju da kineski istraživači prikupljaju podatke severno od Aljaske i Grenlanda, uključujući i za kinesku mornaricu, radi stvaranja optimalnih puteva za kretanje svojih podmornica.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je napomenulo da su njihove aktivnosti u regionu legitimne i da služe jačanju stabilnosti i bezbednosti.
Međutim, američke vlasti veruju da će Kina u roku od nekoliko godina moći da pošalje borbene podmornice na Severni pol.
S druge strane, SAD i njihovi saveznici, kako primećuje list, počeli su da obučavaju više trupa za delovanje u regionu i da pojačavaju patroliranje podmornicama.
Takođe, krajem novembra američki predsednik Donald Tramp je izjavio da SAD, koje trenutno imaju jedan ledolomac, zajedno sa Finskom i drugim zemljama prave još 11 plovila te klase, podseća list.
U međuvremenu, Kina, dodaje list, raspolaže sa pet ledolomaca. Prvi od njih Kina je izgradila uz pomoć Finske 2019. godine. U 2024. godini kineski stručnjaci su porinuli prvi ledolomac koji je u potpunosti proizveden u Kini.
Vrhovni komandant NATO-a za transformaciju, admiral Pjer Vandje, objasnio je da će, kao rezultat toga, kineska mornarica moći da se kreće iz Tihog okeana u Atlantski okean preko dalekog severa, zaobilazeći bolje čuvane i lakše uočljive rute kroz Suecki i Panamski kanal, oko Južne Afrike.
