Merkel upozorava: Mogli bismo da svedočimo raspadu Šengena

Tanjug/AP

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da bi pooštravanje migracione i granične politike na nacionalnom nivou moglo ozbiljno da ugrozi opstanak Evropske unije, komentarišući najnovije poteze Berlina kojima se ograničava priliv tražilaca azila.

Merkel je upozorenje iznela prošle nedelje na događaju “Foruma jugozapadne štampe” u nemačkom gradu Noj-Ulmu, gde je promovisala svoje memoare pod nazivom “Sloboda”.

– Ne verujem da se možemo konačno boriti protiv ilegalne migracije na nemačko-austrijskoj ili nemačko-poljskoj granici. Moramo se fokusirati na zaštitu spoljnih granica. Sve drugo, ako postane trajno stanje, na kraju će nas koštati Šengena, odnosno slobode kretanja unutar Evropske unije – izjavila je Merkel, komentarišući mere koje je nedavno usvojio kabinet kancelara Fridriha Merca.

Nove mere, koje je početkom maja predstavio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint, zabranjuju podnošenje zahteva za azil na svim kopnenim granicama Nemačke. Reč je o naglom zaokretu u odnosu na otvorenu politiku iz 2015. godine koju je tada sprovodila upravo Merkel. Izuzeci se prave samo za decu, trudnice i druge ranjive kategorije.

Merkel je ocenila da ovakva odluka dovodi u pitanje slobodu kretanja unutar EU i stabilnost Šengen zone.

Merkelina politika otvorenih vrata iz 2015. godine naišla je na oštre kritike kada je tokom migrantske krize u Nemačku ušlo više od milion izbeglica. Danas, Nemačka i dalje ostaje glavna destinacija za tražioce azila unutar EU – samo tokom 2023. godine podneto je više od 237.000 zahteva, što je četvrtina ukupnog broja na nivou Unije.

Aktuelni kancelar Fridrih Merc obećao je pooštravanje kontrole granica u kampanji pred vanredne februarske izbore, u trenutku kada je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) beležila snažan rast podrške zbog svoje antiimigracione politike.

Iako je AfD osvojila drugo mesto sa 20,8% glasova, sve vodeće partije odbile su da s njom uđu u koalicione pregovore. Početkom maja, nemačka služba unutrašnje bezbednosti (BfV) zvanično je označila AfD kao “potvrđeno ekstremističku organizaciju”. Ova klasifikacija je privremeno suspendovana nakon pravnih prigovora i javnog pritiska, ali visoki zvaničnici vladajuće koalicije i dalje traže pravni osnov za moguće zabranu te partije.

Policija je početkom ove nedelje upozorila da bi nove mere mogle da se sprovode još “samo nekoliko nedelja” uprkos tome što je vlada rasporedila dodatnih 3.000 službenika kako bi pomogla postojećim snagama na granici, kojih je trenutno oko 11.000.