“Bez obzira što se stalno apeluje na pridržavanje mera protiv korone, kulturološki faktor igra glavnu ulogu”, upozorio je prof. dr Vladimir Diligenski, načelnik kliničke psihijatrije KBC “Dr Dragiša Mišović”.
Ukazao je da smo kao loši đaci, “morate hiljadu puta da ponovite da bi se nešto na kraju dobilo i plaćamo visoku cenu svega toga”.
Zemlje Evrope se ponovo polako zatvaraju. Na određeno vreme uvedene su zabrane izlaska tokom noći, u Španiji je epidemija ponovo van kontrole, Slovenija zatvara vrtiće, hotele, butike …. Mere postoje i kod nas, ali mnogo je ljudi koji ih ne poštuju.
Vladimir Diligenski ističe da smo kulturološki takvi ljudi i da uvek ima bar pet do deset posto onih koji će uraditi suprotno od onog što se kaže. Ukazuje i da se nešto takvo ne može desiti u Japanu ili Nemačkoj, gde su ljudi mnogo disciplovaniji.
– Taj kulturološko faktor zaista igra glavnu ulogu. Vi znate da se u pojedinim zemljama kao što je Novi Zeland apsolutno pod kontrolom drži od samog početka epidemije – objašnjava neuropsihijatar i psihoterapeut Diligenski.
Smatra da bez obzira što se apeluje uvek ima jedan broj ljudi koji to neće izvršiti uraditi i tu ne može mnogo da se promeni.
“Neizvesnost velika, rezultate jedino daju distanca i maska”
Opšti je utisak ipak, ocenjuje doktor, da neka brižnost velika i strah jenjava na neki način, jer nam je ovo neki treći tzv. vanredni sistem u koji ulazimo i pomalo nam je dosta svega.
“Tako da su ljudi manje opterećeni, imaju neko iskustvo i ipak će to u jednom trenutku proći tako da je to malo i rasterećenje. Međutim brojevi su neminovni. dolazi sve više i više pacijenata, biće puno sve”, upozorava Diligenski.
Ukazuje i koliko je teško zdravstvenim radnicima, posebno onima koji podnose najveći teret koji su direktno vezani za intenzivne nege, anesteziolozi. “Mnogo je teško ali oni ipak to izvršavaju, zato što im je to dužnost i nadamo se boljem vremenu”, kaže profesor.
Dodaje da je neizvesnost je velika, i da ne znamo kada će sve ovo prestati, neki kažu 2024, neki na leto.
– Ta nagađanja su uvek diskutabilna, nadajmo se toj vakcini. Svi kažu hoćemo rusku vakcinu, Rusi se hvale da su zaista postigli neki dobar nivo i čak imaju tri vakcine. Doćiće vreme i kod nas da ćemo dobiti tu vakcinu i da se privede kraju ova pošast u ovom veku posle sto godina, posle prve epidemije onog španskog gripa – procenjuje Diligenski.
Savetuje stalne restriktine mere, jer ljudi će i dalje praviti neke žurke. Zato stalno apelovati, više puta ponavljati na televiziji da se ljudi drže tih mera jer to je jedino što daje rezultate – distanca i maska.
“Naša situacija je mnogo lakša nego u drugim zemljama i mi smo kao loši đaci morate hiljadu puta da ponovite da bi se nešto na kraju dobilo i plaćamo visoku cenu svega toga.
“Biti na respiratoru nije naivna priča”
Doktor navodi da u bolnici “Dragiša Mišović” imaju konsultativnu službu koja obilazi pacijente kojima je bpotrebna psihološka pomoć, kao i organizovanu službu koja pomaže zaposlenima, prvenstveno sestrama, jer je dolazilo do vrlo teških situacija.
– Kada neko umre u smeni ko je veoma mlad, sestra koja je emotivno veoma uložila da pokuša ga spasi da ne umre, ne može da dođe sebi, dešavalo se da počinje da povraća i tu su neophodne te psihijatrijske intervencije – iskustva su doktora Diligenskog.
Ocenjuje da je bilo tu dosta korisnog iskustva ali i naglašava, kako kaže, “ne daj bože da se tako nešto ponovo vrati”. Veruje i da su sadašnji slučajevi ipak nešto manjeg intenziteta u odnosu na ono što su prošli.
Ističe i da imaju dosta iskustva s onima koji su već preležali koronu. Pacijenti imaju posle toga intenzivne glavobolje, anksioznost, dobiju panični poremećaj, depresivnost.iz razloga što su bili u bliskom kontaktu sa smrću.
– Biti na respiratoru nije uopšte naivna priča, pacijenti budu uspavani za to vreme, odjedanput se probude s novim nekim činjenicama. Neki su odbijali respirator i tako umrli, znam nekoliko slučajeva. Posledice su malo dugoročnije, uvek je problem sa srčanom akcijom, česta je komplikacija i encefalitist, znači dobijate i zapaljenje mozga a sa tim dobijate i razne posledice – upozorio je Diligenski.
Ponovio je da za ljude koji sve to ne razumeju treba što više ponavljati. Ukazao je i da je mnogo strahovanja ali da se najstariji najbolje i drže mera.
– Svi se najviše plaše dece i adolescenata koji sa nekih žurki i nekog s plava i dovuku to. Po našem iskustvu najgore su svadbe, veselje i svetkovine koje se prave u zatvorenom prostoru, i kada se neverovatno zarazi oko 80 posto. To je najveći rizik i najviše bi trebalo apelovati da se sve to obeležava krajne skromno i u najužem krugU – ukazao je doktor.
Naglasio je da je povećan je broj suicida, i da to najviše pokazuju američki podaci gde je povišena stopa. Anksioznost je povećana za 30-40 procenata, depresivnost 50, pokušaj suicida i realizacije za oko 35 odsto.
Diligenski posebno naglašava da bi trebalo obratiti pažnju i na jedan nemedicinski faktor a to je gubitak posla.
Takođe, upozorava i da pomeranje časovnika veoma utiče na naše ponašanje, ubacuje nas u anksioznost, depresivnost, a i procenat infarktnog stanja je daleko veći.
– Zanemarujemo koliko je važno spavati određeno vreme, a kad vam neko skrati spavanje jedan sat sve se menja i potrebno je prilagođavanje oko mesec dana. Izgleda da nam je ovo zadnji put i da se zahvalimo što je Evropska komisija to konačno ukinula – poručio je profesor doktor Vladimir Diligenski.
