Grčki premijer Kirijakos Micotakis predstavio je poresku reformu vrednu čak 1,6 milijardi evra, najavljujući značajne olakšice za domaćinstva sa decom i mlade radnike. Njegov godišnji govor o ekonomskoj politici u Solunu bio je u znaku odgovora na najteže pitanje današnjice – kako pomoći građanima koji se bore da sastave kraj s krajem.
Micotakis je istakao da će paket mera stupiti na snagu 2026. godine i da će biti finansiran zahvaljujući snažnom ekonomskom rastu, većem od očekivanog budžetskom suficitu i efikasnijoj naplati poreza. „Svi smo svesni da se Grci bore da sastave kraj s krajem. Zato je naš prioritet da podržimo njihove prihode“, poručio je premijer.
Oporavak posle dužničke krize
Nakon krize duga od 2009. do 2018., grčka privreda ponovo beleži rast. Turizam je povukao zemlju napred i ekonomski pokazatelji se približavaju periodu pre krize. Ipak, Grčka ostaje najzaduženija država Evrope.
Kupovna moć građana i dalje ozbiljno zaostaje za evropskim prosekom, a svakodnevicu opterećuju cene energije, hrane i stanovanja. Čak ni 35% povećanja minimalne zarade nije bilo dovoljno da smanji osećaj ekonomske teskobe, piše Ekatimerini.
Šta donosi nova reforma
Reforma predviđa smanjenje poreskih stopa za sve građane za dva procentna poena. Za porodice sa četvoro dece i mlade radnike uvedena je nulta poreska stopa, kao pokušaj da se ublaži pad nataliteta i olakša život mladima opterećenim troškovima stanovanja.
Premijer je najavio i povećanje penzija, kao i ukidanje poreza na nekretnine u udaljenim područjima, kako bi se podstaklo preseljenje mladih sa prenatrpanih gradskih ulica na selo.
Protesti zasenili govor
Dok je premijer govorio u Solunu, hiljade ljudi su protestovale, zahtevajući veće plate i dostojanstvenije uslove života. U Atini, pak, atmosfera je bila još dramatičnija. Tamo su demonstranti tražili pravdu za žrtve železničke nesreće iz 2023. godine, u kojoj je poginulo 57 ljudi.
Okupljeni tvrde da je istraga nedovršena i da vlast pokušava da prikrije odgovornost za bezbednosne propuste na železnici. „Za nas, koji ostatak života moramo da živimo sa ovom boli, najmanje što zaslužujemo jeste da znamo šta se dogodilo“, izjavila je Marija Karistianu, majka devojke koja je stradala u nesreći.
Pad podrške vladi
Politička cena krize sve je očiglednija. Nova demokratija, stranka koju predvodi Micotakis, na izborima 2019. osvojila je 41% glasova, dok sada u anketama beleži svega 22–25% podrške.
Pitanje je da li će poreske olakšice i druge mere biti dovoljne da povrate poverenje građana, ili će u kolektivnom sećanju ostati osećaj nepravde i nemoći u zemlji koja se još uvek oporavlja od svojih najtežih ekonomskih rana.
