Detaljan pregled uslova pod kojim se ulazi u minus na žiro-računu je više nego poželjan budući da može da košta više od kredita. Opšte je poznato da banke ne nagrađuju za plus na računu, dok se minus nasuprot tome skupo naplaćuje. U zavisnosti od banke, kamata za minus može da iznosi i do 13,25 procenta u slučaju da se kreće u dogovorenom okviru. Visina kamate je varijabilna i zavisi od toga da li je neko stalni klijent u banci i koliko produkata još ima. Za studente, recimo važe različite kamate.
Ukoliko neko prekorači dozvoljeni minus mora često da računa i na troškove “kazne”, koji mogu da iznose i do pet procenata. Tako da ukupno može na iznos minusa da se plati kamata u visini od 18 procenata.
U pojedinim bankama se plaća i administrativna taksa u visini do deset evra i za transakcije koje nisu obavljene zbog nedostatka novca na računu.
Dok su pojedine nemačke banke rešile da umanje ove kamate, austrijske banke očigledno nemaju tu nameru i objašnjavaju da je minus nebirokratski način pozajmice koja po pravilu uvek treba da bude kratkotrajna.
Savetovalište za dužnike ukazuje da je minus u banci najskuplji kredit. Aleksandar Mali, iz ovog savetovališta u Beču upozorava da banke nude omladini mogućnost minusa na računu, odmah posle nekoliko redovnih uplata. Mali je ocenio da na taj način banke zapravo “vaspitavaju” omladinu da zagazi u dužništvo.
antr. Zabrana i povećanje
Generalna zabrana minusa je, smatra Aleksandar Mali, najefektivniji model. On navodi da bi minus trebalo da bude dozvoljen prema motu: “Ko uspešno raspolaže svojim žiro-računom stiče pravo na minus, koji bi se postepeno povećavao”.
