Samo nekoliko utakmica bilo je potrebno Jaki Blažiču da postane miljenik navijača Crvene zvezde, ali i nekoliko meseci da se navikne na život u Beogradu. Slovenački košarkaš stigao je u srpsku prestonicu pre nešto više od pola godine, oduševljen je Beogradom, gde se, kako kaže, više ne oseća kao stranac.
– Stvarno mi je super, kao da sam oduvek ovde. Život je sličan onom u Ljubljani. Rođen sam u Sloveniji, ali mi se sviđa i ovde. Navikao sam se malo, sada već znam kako da dođem do neke lokacije. Mogu da sednem u kola i odem negde, navikao sam se, ali ima prostora da još mnogo toga naučim. Pa, tek sam došao – smeje se Jaka.
Veliku pomoć u prilagođavanju pružili su mu saigrači, a već je zajedno sa Čarlsom Dženkinsom osvojio Beograd.
– Najviše mi je je od srpskih igrača pomogao Aleksandar Cvetković, koji je otišao u MZT, kao i Luka Mitrović. Ali, najviše vremena provodim sa Čarlsom Dženkinsom, pošto živimo u istoj kući. On je na prvom, ja na trećem spratu. Sa njim se najviše družim, a tu su i Mitrović, Demarkus Nelson. Ma, svi mi igrači smo zajedno, odemo na večeru, na piće…
Blažič je sa Bleda, a više godina živeo je u Ljubljani, dok je bio član Olimpije. Život u Beogradu je mnogo brži u poređenju sa onim u Sloveniji, a košarkaš Zvezde ima zanimljiv odgovor zašto je to tako:
– Ljubljana i Bled su mirniji, tamo je Evropska unija, nije kao ovde. Beograd je veći grad, imaš veći broj mogućnosti kada imaš slobodnog vremena, da se zabaviš. Ali, svejedno, mi imamo puno treninga i veliki broj utakmica, tako da i nemamo mnogo slobodnog vremena.
|
Za Zvezdu se živi Blažič je u Sloveniji branio boje jednog od najvećih klubova, a takav slučaj je i sada u Srbiji. Međutim, pritisak koji donosi dres Olimpije, odnosno Zvezde, ne može da se poredi:
Bitno iskustvo iz Evrolige Utisak je da Blažič najbolje igra pred punim tribinama, ali on naglašava da je svaka utakmica podjednako važna:
Rano za ocene Blažič je sumirao utiske o dosadašnjem delu sezone i očekivanjima pred najvažnije izazove koji čekaju crveno-bele:
Čestitke zemljacima Blažič kaže da ga, iako ga nisu privlačili zimski sportovi, pratio uspehe slovenačkih sportista na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju. Posebno je zanimljiva činjenica da je čak 13 hokejaša iz slovenačkog tima iz Jesenica, kluba za koji je i on nekada igrao!
|
Od svega što je upoznao do sada u Beogradu, Blažič izdvaja kulturu ljudi:
– Svi su otvoreni, možeš da pričaš sa njima. Izdvojio bih zaista kulturu, pošto je grad kao grad veoma sličan Ljubljani, ali mnogo veći.
Razumljivo, kada ste daleko od kuće neke stvari vam nedostaju, a zbog nekih vam je i drago što nisu tu. Takav je slučaj i sa Blažičem:
– Iz Slovenije mi nedostaju porodica, devojka i drugari. Ne nedostaje mi sneg. I kada sam bio u Sloveniji nisam mnogo voleo sneg, to više voli moj otac, koji je skijaški trener. Za mene je bolje leto, nego zima.
Zbog prethodnog odgovora verovatno je i razumljivo što je između hokeja, kojim se bavio kada je bio mlađi, i košarke, izabrao igru među obručima:
– Nisu me mnogo privlačili zimski sportovi. Kada sam bio mali skijao sam i kasnije igrao hokej, a uporedo sam trenirao i košarku. Na Bledu imamo samo hokej i veslanje, a ja sam prvi koji se profesionalno bavi košarkom iz tog kraja Slovenije. Na kraju sam se odlučio za košarku, zato što mislim da je to najbolji i najlepši sport koji postoji. Odluka nije bila tako teška. Zbog hokeja sam, možda, dobio neku disciplinu koja mi je potrebna za bavljenje košarkom. Sigurno mi je hokej pomogao da imam agresivnost na terenu, da stalno radim, da budem brz. Hokej je brza igra, košarka je takođe, a ja ponekad malo brzam i pravim neke glupe greške zbog toga, ali mi je dosta pomoglo.
Veza između hokeja i Blažiča tu se ne završava, već postoji još jedna zanimljivost. Razlog što je izabrao da nosi baš broj 11 na dresu Zvezde je, pored Gorana Dragića, i hokejaš Los Anđeles Kingsa Anže Kopitar.
– Upoznao sam Kopitara pre nekoliko godina. Bio sam na nekom igralištu, on je došao, pa smo zajedno malo igrali košarku. Tada smo i popričali, a ja ga pamtim iz vremena kada je igrao hokej u Jesenicama. Zbog njega sam uzeo broj 11, ali i Gorana Dragića, koji ga nosi u košarkaškoj reprezentaciji Slovenije.
Posle odličnih partija u dresu Olimpije, Blažič se našao na meti mnogih evropskih klubova, ali sam kaže da mu nije bilo teško da izabere crveno-bele.
– Za mene je odluka da pređem u Zvezdu bila laka. Odmah po završetku prošle sezone smo bili u kontaktu sa ljudima iz Zvezde, brzo smo se dogovorili. Znao sam da će klub igrati Evroligu, ko će biti trener, kakav je ambijent i kakva je atmosfera na utakmicama i nije bilo teško odlučiti se da potpišem ugovor.
Slovenački košarkaš je odmah potpisao trogodišnji ugovor, što nije toliko uobičajeno za jednog stranca u Srbiji.
– U Zvezdi su mi predstavili šta se očekuje od mene, kao i tima sledećim godinama i meni se to svidelo. Sigurno je Crvena zvezda klub sa velikim ambicijama, mi smo ovde da pomognemo i vratimo Zvezdi ugled i sjaj koji tako veliki klub mora da ima.
Na pitanje koliko je zadovoljan svojim učinkom Blažić je rekao da na to treba neko drugi da odgovori:
– Meni se ovde mnogo sviđa, i što igram, i što živim ovde. Ali, o mojim partijama morate da pitate trenera, ne bih ja o tome da pričam. Međutim, sigurno postoji prostor za napredak i da zaigram još bolje. Imao sam i dobre i loše partije, nadam se da ću ubuduće biti više tih boljih.
Kada je došao u Zvezdu rekao je da mu je glavni cilj da napreduje, a prema njegovim rečima vidi se pomak:
– Osećam da sam postao bolji košarkaš nego što sam bio prošle sezone. Shvatio sam kako moram da igram, na drugačiji način nego što je slučaj bio u Olimpiji. Mislim da je to dobro za tim, ali i za mene, jer postajem bolji igrač.
Godinama navijači Zvezde nisu skandirali nijednom igraču, a posle dosta vremena Blažič se u njihovim očima izdvojio.
– Sigurno se dobro oseća svaki igrač koji doživi tako nešto. Borim se, dajem svoju energiju na terenu i to ljudi cene. Mislim da i moji saigrači daju sve od sebe, mislim da smo svi jaki kao tim – zaključio je Blažič.
