Mitovi srpske istorije (10): Masonski hram na Avali?!

Dejan Ristić
M. Jovanović
Grob neznanog junaka autora Ivana Meštrovića

Veoma često se u pojedinim medijima, a još češće na društvenim mrežama, mogu pročitati osvrti koji, u najboljoj tradiciji nama tako omiljenih teorija zavere, monumentalni Grob neznanog junaka (na planini Avala) poistovećuju sa masonskim hramom.

Iako stručnjaci različitih specijalnosti već decenijama uporno negiraju jednu takvu posve neutemeljenu tvrdnju, naša javnost je i dalje sklona da u ovom izuzetnom umetničkom i arhitektonskom delu vidi upravo ono čega nema ni u tragovima.

Ukazujemo, pre svega, na terminološku grešku koja je kod nas veoma uvrežena. Naime, često se može čuti ili pročitati da se govori o Spomeniku neznanom junaku, iako je jedini ispravan naziv tog memorijala Grob neznanog junaka. Zašto je to tako?

To nije najobičniji javni spomenik, već zaista grob – neznani junak u njemu i počiva. Nakon nepojmljivih strahota Prvog svetskog rata u Evropi je nakon 1918. počela jača svest o potrebi trajne memorijalizacije u realnom, ali i u krajnje simboličkom vidu. Tokom tog rata stradalo je oko 18 miliona pripadnika brojnih oružanih snaga i civila.

Pokazalo se nemogućim da svakome od njih ponaosob bude odata dužna zahvalnost i iskazano poštovanje. Tako se došlo na ideju da se u svakoj državi uspostavi jedno centralno i simbolično mesto odavanja počasti svima postradalima na području te zemlje. I tako je nastao globalni fenomen poznat pod nazivom Grob neznanog junaka. Prvi takav grob formiran je u Parizu.

Novi Kajmakčalan

Naš monumentalni (jugoslovenski, a docnije i srpski) Grob neznanog junaka podignut je na planini Avala, na lokalitetu gde se neposredno do tada nalazio moćni srednjovekovni utvrđeni grad Žrnov, koji je potpuno uništen po naređenju jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja.

Impresivan Grob neznanog junaka je izuzetno reprezentativna građevina, puna jake i višeznačne simbolike. Sam grob, u kome počivaju posmrtni ostaci našeg (jugoslovenskog, odnosno srpskog) neznanog junaka, postavljen je na petostepenu piramidu, što bi trebalo da simbolizuje pet vekova ropstva Srba i pojedinih drugih Južnih Slovena pod Turcima.

U snažnoj želji da istakne heroizam svojih saboraca koji su odneli veliku pobedu u Prvom svetskom ratu, drugi po redu jugoslovenski kralj se opredelio da vrh Avale postane novi Kajmakčalan. Kako bi ta ideja bila u potpunosti sprovedena doneta je i odluka da se po obroncima Avale zasadi isto ili veoma slično rastinje kakvo postoji i na planini Nidže, čiji je vrh sam Kajmakčalan.

U vreme kada je građen naš Grob neznanog junaka (1934-1938) i kada je Avala pošumljavana tačno određenim biljnim vrstama, došlo je do jednog neobičnog simboličkog susretanja dva nekadašnja ljuta protivnika – Jugoslavije (odnosno Srbije) i Nemačke.

U želji da iskaže pijetet prema nekadašnjim junačkim protivnicima, nemački kancelar Adolf Hitler učinio je lični dar tako što je odredio da se Kraljevini Jugoslaviji i njenom vladaru poklone četinari koje je trebalo zasaditi u neposrednom okruženju kompleksa Groba neznanog junaka.

Cilj je bio da se i na taj način manifestuje ideja koja je u čitavoj Evropi bila veoma prisutna u razdoblju nakon 1918. godine, a koja je glasila: „Protivnici u ratu – sjedinjeni u smrti.“

Srebrni čekić nije dokaz

Postoje teorije koje uporno ukazuju na to kako je Grob neznanog junaka, zapravo, nekakav masonski hram. Ta verovanja zasnivaju se na pretpostavkama da su kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj i Ivan Meštrović bili pripadnici masonerije, kao i na činjenici da je vladar prilikom polaganja kamena temeljca i za tu prigodu pripremljene posebne povelje, to učinio uz pomoć posebnog čekića koji je bio izrađen od srebra, što zaista predstavlja tipičan simbol masona.

Međutim, ukoliko se podsetimo da je viševekovna evropska praksa da vladari kamen temeljac važnih zdanja polažu uz pomoć predmeta izrađenih od srebra, jasno je da taj podatak nikako ne možemo uzeti kao nekakav krunski dokaz da je Grob neznanog junaka masonski hram. Zna li se ko je srpski ratnik koji počiva u unutrašnjosti groba?

Podaci o tom srpskom ratniku veoma su oskudni, te sa pravom možemo govoriti da se radi o neznanom junaku. U vreme velike bitke za prestonicu koja je poznata i pod znamenitim nazivom Odbrana Beograda, tokom septembra i oktobra 1915. godine, vođene su velike borbe i na samoj planini Avala.

Ubrzo po okupaciji zemlje, krajem 1915. godine, na tom mestu su nemački vojnici sahranili jednog srpskog vojnika i na nadgrobnom spomeniku, na nemačkom jeziku, uklesali jednostavan natpis „Nepoznati srpski vojnik“.

Srce rasuto po Avali

Grob Neznanog junaka prvo su, još tokom 1922. godine, nadgrobnim spomenikom izrađenim od grubo tesanih komada kamena, obeležili stanovnici Belog Potoka, a u porti njihove crkve i danas stoji krst sa piramidalnog spomenika koji je nekada bio obeležje stradanja ovog srpskog vojnika.

Dragocen podatak o samom nepoznatom junaku nalazimo i u predratnom listu „Vreme“ čiji je izveštač prisustvovao pokušaju zvanične državne komisije da utvrdi identitet neznanog junaka, budući da je njegov grob bio zvanično otvoren 23. novembra 1921. godine. Po svedočenjima reportera „Vremena“ nije trebalo dugo kopati: „Prvo su se ukazali delovi granate. Hiljade ovakvih granata padalo je na srpsku vojsku. Težina – 10,3 kilograma. Ali, ova je ležala kao jastuk u grobu Neznanoga. Glava se odmarala na čeliku.“

Na čelu tzv. Tehničke komisije, koja je obavljala uviđaj, bio je izvesni gospodin Andonović. On nije našao vojničku amajliju pod lobanjom, „koja je bila sitna, kao u dečaka“, već samo rasutu ratnikovu municiju.

Posebno potresan momenat bio je u trenutku kada su shvatili da je ceo levi deo grudnog koša nesrećnog vojnika raznesen granatom. Jedan od Belopotočana, koji je prisustvovao ovom tužnom činu, čak nije krio svoje zaprepašćenje kada je glasno rekao: „Ovom vojniku neprijatelj nije mogao srce da sahrani!“ Ono je, zaista, ostalo rasuto negde na Avali.

Komisija je pedantno pretražila svaki deo posmrtnih ostataka umrlog vojnika, ali nikako nije mogla da utvrdi njegov identitet. Kostur je, zabeležili su, bio tanak i sitniji, kao u dečaka. Prsti su držali municiju. Opasač je obavijao struk kojeg više nije bilo, a kaiševi (uprtači) padali su preko desnog ramena. Na dnu grobnice nalazile su se cokule, a one nisu mogle da budu ničije nego srpske.

Okamenjene majke

Pored izražene monumentalnosti samog zdanja, jedinu dekoraciju čini osam karijatida koje su glavni simboli koncepta jugoslovenstva, na kome je toliko insistirao kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj.

U pitanju su statue Šumadinke, Crnogorke, Hrvatice, Slovenke, Makedonke (u vreme podizanja Groba neznanog junaka imenovane kao Južnosrbijanke), Banaćanke (Vojvođanke), Bosanke i Dalmatinke koje su prikazane u svojim nošnjama i kao takve imenovane od strane samog autora.

Osim što je daroviti Ivan Meštrović preuzeo antičku tradiciju postavljanja karijatida, on ih je, u ovom slučaju, poistovetio sa majkama poginulih ratnika koje čuvaju mir i nepovredivost groba svoga poginulog sina. Ta simbolika je posebno snažna i dirljiva.

Date u natprirodnoj veličini, stamene, grubih crta lica i pogleda uperenog u daljinu, te okamenjene majke (karijatide) zaista unose jednu posebnu atmosferu dostojanstvenosti i iskonskog bola roditeljke zbog nasilne smrti svoga deteta.

OD PONEDELJKA NOVA SERIJA – Čuvao sam Miloševića