Američki predsednik Donald Tramp dolazi u Evropu krajem avgusta u nastojanju da ostvari cilj koji nisu ostvarili njegovi prethodnici Džon Kenedi i Ronald Regan – da onemogući gradnju cevovoda za izvoz ruskih energenata, piše Radio Slobodna Evropa.
Trampova administracija i Kongres SAD pokušavaju da blokiraju završetak gasovoda “Severni tok 2”, koji košta 9,5 milijardi evra jer strahuju da bi to učinilo saveznike u NATO-u i druge evropske države još zavisnijim od ruske energije.
To bi istovremeno naštetilo Ukrajini zato što bi ostala bez prihoda od tranzitnih taksi jer Moskva najveći deo gasa izvozi preko njene teritorije – 50 odsto nakon otvaranja gasovoda “Severni tok” 2011. godine, pre toga čak 80 procenata.
Računa se da bi “Severni tok 2” sa kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara gasa, sveo na minimum potrebu Rusije da preko Ukrajine šalje gas u Evropu. U međuvremenu, Gasprom u poslednje tri godine ne izvozi gas u Ukrajinu zbog spora oko dugova, a najavio je da od januara sledeće godine neće obnavljati ugovor o isporukama.
Cevovod dužine 1.220 kilometara – koji bi se protezao od ruske lenjingradske oblasti preko Baltičkog mora do Lubmina na severu Nemačke – udvostručio bi nemački uvoz ruskog gasa.
“To zaista čini Nemačku taocem Rusije”, kazao je Tramp 12. juna tokom susreta u Vašingtonu sa poljskim predsednikom Andžejom Dudom, takođe žestokim protivnikom ovog projekta.
Američki pokušaji izazvali su negativnu reakciju evropskih lidera koji su optužili SAD za mešanje u njihove unutrašnje stvari. Pojedini analitičari smatraju da će i ovi napori Vašingtona doživeti neuspeh.
– Radi se o evropskom suverenitetu što u Vašingtonu ne shvataju – kaže Džozef Braml, šef nemačkog Instituta za spoljnu politiku u Berlinu. “Završetak ‘Severnog toka 2’ može biti odložen i da poskupi, ali ne i da se zaustavi. Voz je otišao,” ističe Braml.
Moskva je nezadovoljna zbog otpora “Severnom toku 2”. Igor Sečin, prvi čovek državnog naftnog giganta “Rosnjeft” i blizak saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina, optužio je u junu SAD da nametanjem sankcija velikim izvoznicima energije – kao što su Rusija i Iran – žele da stvore prostor za izvoz svog gasa i nafte, čija proizvodnja raste.
U međuvremenu, ne slažu se svi sa stavom da “Severni tok 2” ugrožava evropsku energetsku bezbednost.
Evropsko tržište gasa se prilično promenilo u poslednjoj deceniji sa povećanjem udela tečnog gasa, zatim novim cevovodima koji grade druge zemlje, kao i boljom energetskom povezanošću između evropskih zemalja.
Stručnjaci kažu da oni koji brinu o uticaju “Severnog toka 2”, treba da se osvrnu na učinak njegovog prethodnika “Severni tok”, koji nije toliko ugrozio evropsku energetsku bezbednost, koliko je preusmerio snabdevanje starog kontinenta ruskim gasom.
Mada je nakon otvaranja “Severnog toka” smanjena količina gasa koju Rusija šalje preko ukrajinskog tranzitnog koridora, to je istovremeno omogućilo Kijevu da pronađe druge izvore snabdevanja, pre svega od zapadnih suseda.
“Treba sve ovo da posmatrate kao dinamičan sistem. Mreža za transport gasa može vremenom da se podešava. Stoga je ova zabrinutost ponekad preterana”, zaključuju stručnjaci.
Mozda jedan od najboljih dokaza da je EU jos uvek “maloletna”…….Dok god “ujka Sam” odlucuje ko i kad ce uci u EU ovakvog komandovanja ce biti…
Iskreno verujem da ce se Evropa, uskoro, osloboditi americkog jarma, da, bukvalno jarma!!!
Za dobro svojuih naroda i drzava, uopste, na evropskom kontinentu…..
Kauboji mogu samo uz veliki rizik, po svoj opstanak, da sprece Severni tok. To oni vec znaju, ali moraju da, bar verbalno, prete i protestvuju. Ne mogu priznati da su pali. Zaplasivanje im je jedina nada. To opet znaju potlacene zemlje, koje odustaju od slepog podrzavanja.