Banka državnih rezervi (RBA) je u julu ostavila kamatnu stopu nepromenjenu delimično i zbog toga što bi s novim podizanjem privreda usporila više nego što je RBA očekivala.
Iako se devetočlani odbor RBA složio da će možda biti potrebno dodatno pooštravanje monetarne politike, to će zavisti i od toga šta se dešava sa inflacijom i ekonomijom, stoji u zapisniku sa sastanka RBA od 4. jula, koji je objavljen u utorak.
Povećanja kamatnih stopa, od 12 od maja 2022, već su podigla udeo prihoda građana, koji se uzima za otplatu kamata na hipotekarne kredite, na istorijski maksimum od 9,4 odsto do maja ove godine.
Taj procenat će se najverovatnije još povećati, jer značajan broj zajmoprimaca tek treba da pređe sa niskih fiksnih stopa na mnogo više varijabilne stope.
U isto vreme, rast plata je ostao znatno ispod stope inflacije, pa su realni prihodi domaćinstava opali za četiri odsto, za poslednjih 12 meseci, zaključno sa martom 2023. Pored toga, veće oporezivanje prihoda, kako su ljudi prelazili u više poreske razrede, dodalo je još jednu prepreku i odvraća ih od dodatne potrošnje.
U zapisniku stoji da su članovi odbora uočili da postoji značajna neizvesnost koji je nivo izdržljivosti potrošnje domaćinstava i da bi pritisak na finansije mnogih domaćinstava mogao da dovede do usporavanja potrošnje oštrije nego što impliciraju trenutne prognoze. Osim toga, i više kamatne stope utiču na odluku građana da više štede.
Ukoliko bi ograničenja potrošnje postala izuzetno jaka, došlo bi do usporavanja tražnje za radnom snagom, a stopa nezaposlenosti bi verovatno porasla iznad stope potrebne da bi se inflacija vratila na ciljanu u razumnom vremenskom okviru, navodi se u zapisniku.
Inače, pad inflacije u nekim privredama, poput SAD, od početka jula, veći od očekivanog, podstakao je investitore da prihvate predviđanja o daljem rastu kamatnih stopa.
Tako se i desilo da su tržišta, pre objavljivanja zapisnika, procenjivala mogućnost da dođe do povećanja kamatne stope za još 25 baznih poena na 4,35 odsto, kao šansu jedan prema četiri, prema ASX-ovom praćenju stopa.
ANZ je bio među bankama koje su odbacile očekivanja za povećanje stope u avgustu, predviđajući umesto toga produženu pauzu.
Međutim, odlazeći guverner RBA Filip Lou, kome predstoje dva sastanka odbora, dok 18. septembra ne dođe njegova zamenica Mišel Bulok, jasno je stavio do znanja da će banka morati da bude uverena da će inflacija ostati na pravom putu da se vrati u ciljni opseg od dva do tri odsto do sredine 2025, pre nego što se okonča talas rasta stopa.
Zapisnici sa sastanka odbora RBA pokazuju da su članovi odložili podizanje gotovinske stope na julskoj sednici delimično i zbog mogućnosti da vremenski okvir, sredinom 2025. godine, bude produžen bez daljeg pooštravanja monetarne politike. Rast kirija i cena usluga bile su među kategorijama potrošačkih cena koje su obično pokazivale ’prilično upornu’ inflaciju.
Pored toga, na tržištu rada i dalje postoji veća tražnja od ponude, i predviđen je rast plata oko četiri odsto.
Na kraju se u zapisniku navodi, da kako zbog neizvesnosti koje rezultate će dati značajno povećanje kamatnih stopa do danas, članovi RBA su se složili da drže stopu gotovine stabilnom, te da ponovo procene situaciju na sastanku u avgustu.
Podaci o nezaposlenosti
Australijski biro za statistiku će u četvrtak objaviti podatke o broju radnih mesta. U maju je, na primer, bilo više od 70.000 novih, radnih mesta, čime je stopa nezaposlenosti smanjena na 3,6 odsto, što je blizu najniže vrednosti za poslednjih 50 godina.
Stabilan rast cena kuća?
Cene kuća su krenule nakon pada da idu ponovo naviše, tako da su cene kuća u Sidneju porasle za oko pet odsto od februara ove godine. U zapisniku RBA stoji da se očekuje da ukoliko se preokret na tržištu nekretnina održi, to može da podrži potrošnju domaćinstava i ulaganja u nove nekretnine.
