Iz medijske ilegale Mišu Omegu, po sopstvenom priznanju, vlasnika stotinu firmi u Srbiji, izbacili su njegovi neplaćeni radnici iz GIK-a "1. maj", blokirajući danima međunarodnu prugu kod Lapova i tražeći isplatu zaostalih zarada.
Da nije bilo milionskih šteta koje je zbog štrajka pretrpela Železnica Srbije, pitanje je da li bi se iko u državi uopšte zainteresovao za taj slučaj. Ali jeste, i tako je Omega ("razume ljude iz Lapova koji su gladni, jadni, ali laki za manipulisanje") dospeo u javnost.
Da bi novinare u pokušajima da istraže ko bi Joksimović mogao da bude, poštedeo pozivanja na "dobro obaveštene izvore", Miša je izašao iz svog stana "od hiljadu kvadrata", i rešio da u nedeljniku NIN "razotkrije" lik i delo.
Prvo je obznanio da mu je Zoran Đinđić, sa kojim ga je upoznao biznismen Milan Beko, nudio da bude potpredsednik Vlade Srbije, ali da se on, eto, nije hteo uključivati u politiku. Da ne bi bilo zabune, Omega je podsetio razne političke naivce kako je bio u Glavnom odboru Demokratske stranke, i to "u periodu dolaska gospodina Tadića na vlast i posle toga još godinu-dve".
Nije se, doduše, izjasnio da li još sedi kod demokrata…
Ali je zato ovaj tajkun, koji nam otvoreno poručuje kako je pod Tadićevom zaštitom, iskoristio priliku da se pohvali svojim poznanstvom, prijateljstvom, partnerstvom sa srpskim žestokim momcima, smatrajući ih svojevrsnim moralnim vertikalama društva:
"Ne stidim se da kažem da sam poznavao Ljubu Zemunca, i Arkana, poznajem i Jocu Amsterdama… Među njima ponekad ima sjajnih ljudi. To je poraz svih nas zato što tu imate više morala nego u ovim drugim društvenim sredinama, među takozvanom elitom", ocenio je Omega. Nije zaboravio da među svoje velike prijatelje uvrsti i penzionisanog policijskog generala Gorana Radosavljevića Gurija, s kojim deli vlasništvo nad firmom za obezebeđenje.
Tek posle toga neki su mediji "otkrili" tajnu da je Miša Omega parama uhapšenog Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam kupovao srpske društvene firme, i to potplaćujući ostale učesnike na tenderima da odustanu. Saznali smo da se i ministar policije Ivica Dačić (za one koji su zaboravili – Tadićev koalicioni partner) uključio u akciju, tražeći da se prikupi sva dokumentacija o sumnjivim privatizacijama srpskih preduzeća.
Na sve to iz (centralizovane) Demokratske stranke ni abera. Ne mogu da se oglase pre nego što im dozvoli lider. ("Titovi komunisti su, odista, bili pioniri maleni za Tadićeve Korčagine", primetio je Duško Bogdanović).
A Omegu baš briga. I dalje se ponaša u skladu s nadimkom:
"Ako su toliko moćni, a ja toliko kriv, neka me uhapse", poručuje Joksimović.
I to je deo kandidature Srbije za članstvo u EU.
