Cene strateških proizvoda i posebno sirovina podivljale su na svetskim berzama još pre nego što je Vladimir Putin potpisao ukaz kojim dozvoljava vladi Rusije da uvede kontrasankcije Zapadu, pa je samo neophodni nikl poskupeo sa dve na deset hiljada dolara po toni, dok je cena benzina na američkim benzinskim stanicama dosegla istorijski rekord od 4,17 dolara za litar. Pritom, niko još ne zna koja će i kakva ograničenja Moskva da uvede zemljama na spisku neprijateljskih, počev od SAD, Velike Brtitanije, članica EU, Japana i Australije, pa do malih Crne Gore i Severne Makedonije.
Putinov ukaz važi do 31. decembra ove godine i može da bude produžen. U dokumentu se navodi da ruska vlada ima dva dana da sačini spisak. Direktor Centra za istraživanje Azije u Kairu Ahmad Mustafa ocenio je da će rat SAD s Rusijom preko Ukrajine pre svega da se obije o glavu EU, odnosno njenim potrošačima i poreskim obveznicima. On dodaje da uprkos uveravanju Moskve da će nastaviti snabdevanje zapadnih zemalja energentima, to u svakom trenutku može da se promeni, kao i u pogledu drugih proizvoda i sirovina.
Od hladnoće do gladi
– Kada žitelji evropskih zemalja upoznaju nestašicu hrane i hladnoću u stanovima zbog pražnjenja gasnih i skladišta pšenice, kada se zaustave nuklearne elektrane na Istočnoj obali SAD zbog nedostatka ruskog uranijuma, a proizvodnja aviona stane uz masovna otpuštanja jer nema titanijuma, tada će zapadne zemlje obnoviti kontakte s Moskvom. One jednostavno neće imati drugog izbora, jer u kratkom, pa čak i srednjem roku niko neće moći da kompenzuje nestašicu tih strateških materijala – kaže Mustafa.
Za pravo mu daje činjenica da je predsednik SAD Džozef Bajden zabranio uvoz ruske nafte i derivata u SAD, primedbu da je Amerika ima razumevanja da evropski partneri ne mogu to sebi da dozvole. Pritom, Bajden nije zabranio uvoz ruskog uranijuma. A Rusija i njene saveznice Kazahstan i Uzbekistan obezbeđuju polovinu uranijuma za nuklearke u SAD, koje ovo gorivo trenutno ne proizvode.
Preraspodela tržišta
Da podsetimo, osim finansijskih SAD su Rusiji uvele i zabranu uvoza delova za putničke avione, što je razlog da sada svi strepe zbog mogućnosti da Moskva zabrani prodaju titanijuma Zapadu.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak kaže da za Moskvu zabrana izvoza u SAD ili eventualno EU ne predstavlja problem, jer će naftu, derivate i gas usmeriti prema Aziji, pre svega Kini. Profesor Finansijskog univerziteta u Moskvi Igor Juškov kaže da će zemlje Bliskog istoka izvozom nadoknaditi svu tu naftu Americi, ali da će doći do preraspodele tržišta uz rekordna povećanja cena. Kao što smo pisali, nafta koja je pre godinu dana koštala 60 do 80 dolara po barelu sada mora da se plati 133, a ne isključuje se da će cena doseći i 300 dolara. Za to vreme, gas je sa prošlogodišnjih do 300 dolara poskupeo i preko 4.000, pri čemu su dnevna kolebanja na berzama i do 1.500 dolara.
Nismo robovi
Ambasadori dvadesetak zemalja Zapada, tražili su od premijera Pakistana Imrana Hana da osudi rusku intervenciju i pridruži se sankcijama. Pakistan je to odbio, kao i Indija, Kina, Šri Lanka.
– Zar vi mislite da smo mi vaši robovi koji će uraditi sve što nam kažete. Poslednji put kada smo podržali SAD oko Avganistana imali smo masovne proteste i nasilje – odgovorio im je Han.
Čipovi svima ili nikom
Dok se još nagađa kojim će sve merama odgovoriti Kremlj, direktor moskovskog univerziteta međunarodnih odnosa, profesor Maksim Sučkov, kaže da će sankcije zapada biti bolne za Rusiju. On zaključuje da Evropa gubi u svakom slučaju, a Kina ostaje netaknuta na svojoj poziciji.
– SAD su jedini dobitnik jer će se učvrstiti na mestu lidera Zapada i profitirati ekonomski od militarizacije Evrope (najava stvaranja EU vojske i manji troškovi SAD za odbranu). Dakle, na isti način kao što se Amerika okoristila u oba svetska rata. Ali, pad Američke dominacije u svetu biće ubrzan kao i proces dedolarizacije (smanjenja upotrebe dolara u svetskoj trgovini). Bez obzira na ishod krize u Ukrajini, sukob SAD i Rusije će se nastaviti i poprimiti dramatične forme, a nadam se ne vojne – kaže Sučkov koji navodi adute Rusije u ratu sankcijama.
– Zabrana izvoza visokih tehnologija, pre svega poluprovodnika i čipova u Rusiju okrenuće se protiv Zapada. Rusija proizvodi 80 odsto svetskih safirnih podloga koje se koriste u opto i mikroelektronici za izgradnju slojeva različitih materijala, kao što je silicijum. One se koriste u svim procesorima na svetu. Pozicija Rusije još je jača u specijalnoj hemiji za graviranje čipova i čini skoro 100 odsto svetske ponude. Dakle, ako Rusija ne bude imala čipove i procesore, neće ih imati niko u svetu.
– Rusija je zatvorila vazdušni prostor za Evropu i akcije većine njenih avio-kompanija pale su do 32 odsto zbog povećanih troškova.
– Moskva savetuje hemijskim preduzećima da obustave izvoz derivata metanola u Evropu zbog logističkih problema. Metanol je sirovina za pentaeritrit i urotropin, pri čemu Rusija u svetskoj proizvodnji učestvuje sa 40 i 50 odsto. Tako će evropsko tržište u svemu neophodnih polimera pasti na isti nivo kao i avijacija.
– Rusija će obustaviti izvoz veštačkog đubriva i poljoprivrednici EU i SAD neće imati potrebne količine. Učešće Rusije na svetskom tržištu je od 10 do 30 odsto zavisno od vrste đubriva. Evropa bi ovaj problem mogla da reši uvozom iz Belorusije, ali je toj zemlji već uvela sankcije.
– Rusija je svetski lider u proizvodnji pšenice, a Ukrajina na drugom mestu. Tako da za šest meseci svetsko tržište hrane, posebno pšenice, ima velike šanse za kolaps. Pritom, logistika je uništena i nemoguće je rusku pšenicu prevesti u Evropu, ali je lako prebaciti u Kinu gde je ogroma tražnja.
Istok pametniji
Povodom dedolarizacije, profesor Sučkov ističe da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan saopštio da je spreman na trgovinu u rubljama, dok su se Rusija i Kina odavno sporazumele oko toga.
– Čim je Zapad uveo sankcije, Indija je bila dovoljno pametna da osigura da se posao s Rusijom oko đubriva odvija u domaćim valutama, rubljama i rupijima. Dakle, Istok je pokazao pametniji pristup od Zapada, a to i ne čudi – kaže Sučkov.
Evakuacija iz šest oblasti
Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk kazala je da je s Rusijom dogovoren 12-časovni prekid vatre u šest oblasti najgore pogođenih borbama, kako bi se evakuisali civili.
Prema njenim rečima, Moskva je kazala da će poštovati primirje od 9.00 do 21.00 po lokalnom vremenu.
Evakuacioni koridori biće otvoreni od Marijupolja do Zaporožja, od Enerhodara do Zaporožja, od Sumija do Poltave, od Izjuma do Lozovaje, od Volnovahe do Pokrovska u Donjecku i od nekoliko gradova oko Kijeva: Vorzela, Borođanke, Buče, Irpinja i Gostomelja.
Šef ruskog Kontrolnog centra za nacionalnu odbranu Mihail Mizincev kazao je da će moskovske snage osmatrati da li se poštuje prekid vatre. Dva prethodna pokušaja humanitarnog primirja su propala, iako je oko 7.000 ljudi uspelo da se evakuiše iz grada Sumi, uz povremene probleme.
Rusija je predložila četiri humanitarna koridora za evakuaciju ljudi koji beže od rata u Ukrajini, od kojih bi dva vodila u Belorusiju i Rusiju, a dva na ostatak ukrajinske teritorije. Oko dva miliona ljudi izjasnilo se da želi evakuaciju u Rusiju. Međutim, Ukrajina nije prihvatila da im omogući bezbednu evakuaciju.
